Vreme trešanja

trešnje dve free

Dan svetog Nikole, siguran je znak da su se vrhovi onih ranih, samoniklih, starih stabala, već zacrveneli. Od tada pa do kraja juna traje sezona tešanja, za ljubitelje žive, prirodne hrane, dar od Boga, božanstvena hrana.Hrana-lek u pravom smislu reči.

Najpre stižu one u dolinama na 100-200 metara nadmorske visine, a kada te nestanu, stižu one na nižim planinama (500-800 metara), i traju i do prve polovine jula, ponekada.

Voće čisti naš organizam od otrovnih taloga, pa ga stoga treba koristiti svakodnevno. Za probavne organe teško se moze naći hrana koja bolje prija i prirodnije „leži“ od trešanja. Trešnja, nesumnjivo spada u najpoželjniju grupu voća naših krajeva, kao što su još lubenice, grožđe i slatke jabuke. Zato sezonu trešanja treba iskoristiti, s obzirom da prilično dugo traje, i u par akcija prikupiti potrebnu količinu. Sasvim dozrele plodove zatim ubaciti u plastične flaše, dobro zatvoriti i ostaviti u zamrzivač. Za vreme zime dobro dođu našem organizmu, ali mogu služiti i kao zaslađivač, jer je sok gust i sladak poput meda. Takav zaslađivač nadmašuje sve druge po svojoj prirodnosti, i daleko je bolji od žutog ili smeđeg šećera, pa i od meda, s obzirom na to da se može koristiti u većim količinama.

Trešnje sa pijace, pogotovu one krupne-kalem sorte, nikako ne bih preporučio! One su na oko lepe i neodoljive, ali treba znati da su nafilovane hemijom da bi baš  takve i bile: krupne i lepe, i na taj način zasenile potrošača i ljubitelja voća.To je biznis, i sa zdravom ishranom nema ničeg zajedničkog.Trešnja (a i svo drugo voće) vredi samo ako je sa stabala koje se ne đubre veštačkim đubrivima, i ne prskaju hemikalijama… Uzgoj voća kod nas, usled nepoznavanja pravila tretiranja hemijom,često produkuje, bez preterivanja, otrovan, i za ljudsku ishranu, neupotrebljiv plod!

Zato preporuka: za vreme vikenda pođite na selo, jer svako od nas ima na selu nekog, bližeg ili daljeg, rođaka. Tamo ima na desetine stabala čije plodove niko ne sakuplja i 80% prezre i opadne u travu. Ostatak pozobaju ptice. To znam iz iskustva, jer duži niz godina sakupljam ove, malo je reći, veoma korisne plodove… Mnoge naše, niže planine imaju brojna samonikla stabla sa žarkocrvenim i crnim plodovima, što je pravo bogatstvo za ljubitelje prirodne hrane.

Zato uzmite posudu, najpodesnija je lagana, plastična kofa ( u krajnjem slučaju može i jača plastična kesa), i krenite u potragu. „Profitirati“ ćete u svakom slučaju, pa makar i ne našli trešnje! Bićete u pokretu na čistom vazduhu i suncu, a to je već dobitak za zdravlje. A ako se potrudite, posuda će biti puna slatkih, rumenih plodova.

Kod nas je uobičajeno da se od voća prave marmelade, džemovi, „slatko“ i kuvani sokovi. Sa gledišta prirodne ishrane, ovako nešto sasvim je neprihvatljivo, i ne bih preporučio da se to radi ni sa kojim voćem, pa ni sa trešnjama. Od takve rabote više je stete nego koristi, jer je živa hrana najvrednija i najkorisnija za ljudski organizam. Ne treba nam „slatko“ jer je voće od Boga i od Sunca takvo, i nije potrebno ni kuvanje, a ni beli šećer. To dvoje degradira i devalvira voće, u prirodnom stanju, savršenu hranu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s