Žrtvovanje zdravlja na oltar apetita (gurmanluk ne sluti na dobro)

http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Ima li gurmanluka u prirodi? Jeste li kada videli utovljenog jelena, divokozu ili srnu? Životinje u prirodi jedu koliko im je potrebno da bi bile u dobrom zdravlju i kondiciji i time ispunile razlog postojanja koji je, u najkraćem, razmnožavanje i igra.

I kada nije u oskudici životinja jede onoliko koliko joj je potrebno za nesmetano funkcionisanje. Čak i divlja svinja kada naiđe na obilje hrane jede onoliko koliko joj je potrebno da bi obezbedila sebi energiju u svakodnevnoj borbi za opstanak, da bi mlekom nahranila mlade i da bi se zaštitila od hladnoće. Ništa preko toga. Ne jede radi golog uživanja u hrani… U zarobljeništvu, odnosno u našem oboru jede bez mere i granica, gurmanski, može se reći iz očaja, jer zatočena, nema drugog zadovoljstva. Ne može da trči planinskim prostranstvom, da uživa u kaljužanju u bari na letnjoj žegi, nema prostora za slobodnu igru sa svojim mladima. Vodi svoj tužni život u oboru i čeka „sudnji dan“ kada će po nju doći mesar.

Slično je i sa čovekom. Prirodno, trebao bi da jede onoliko koliko mu je neophodno za pravilno funkcionisanje organizma i deobu ćelija. Za dobro zdravlje. Vitkost, to je zdravlje. Sreću ne treba tražiti u gurmanluku, već pre, u drugim stvarima, a toliko toga ima: ljubav, kreativnost, sport, zabava, putovanja, hobiji razni.

A kako, najčešće radi čovek?

Svrhu življenja vidi u žderanju bez mere i granica, jer sve je drugo u životu magla i dim, nešto neopipljivo. Jedino „stvarno“ i „opipljivo“, to je do vrha pun stomak, i parenje. Ovo, nesumnjivo je, karakteristika dekadentnih vremena i nije uvek tako. U srećnim vremenskim periodima, ljudi ne polažu toliko na hranu, kao u nesrećnim. To je van sumnje. Kada u društvu nema prevelikih tenzija i kada je, opšteprihvaćeni sistem vrednosti (nepisani zakoni) pozitivan, onda je čovek u situaciji da se opredeli između većeg broja mogućnosti, i ne vidi svrhu življenja u žderanju. Tada voli, stvara, ima hobije, ukratko, afirmiše život.

U vremenima krize i dekadencije (koje, opet, sam stvara) sve se svodi na učaurenost, nihilizam, negativizam i okrenutost sebi, svom stomaku i čulima. A to nije ništa drugo, nego redukcija života.

Najveći procenat bolesti dolazi, upravo iz gurmanluka i neadekvatne ishrane. Tada organizam, pojednostavljeno rečeno, nije u mogućnosti da funkcionise na prirodan i zdrav način, i dolazi do „kvarova“ tj. bolesti. To je cena uživanja u hrani, odnosno proždrljivosti, jer sve se plaća, pa i ovakvo neprirodno uživanje.

Čovek, najčešće, ne misli na posledice svojih preterivanja i neprirodnog načina življenja. Tek kada teže oboli, shvati da je pogrešno radio i tada kaže sebi: da sam samo znao da će me ovo snaći živeo bih umereno i prirodno. Ali tada je već kasno, i najčešće je to i kraj življenja. Ono što sledi jeste: muka, patnja, bol i gomile medikamenata, hirurški zahvati, ekonomska propast usled izdataka za lečenje koje, najčešće, i nije to, već „krpljenje“ i produžavanje bolesti.

Čak i u ovako beznadežnoj situaciji čovek može da se spase ako napravi preokret u svom načinu življenja, i krene putem prirodnog života, što podrazumeva odbacivanje poroka (alkohol, duvan, kafa, termički obrađena hrana itd.) i prihvatanje prirodne hrane, kretanje na čistom vazduhu i suncu, kreativnost, ljubav, i sve ono što život čini životom, a ne agonijom.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s