Sok od koprive

April je mesec kada prvi plodovi prirode stižu na naš trpezarijski sto. Prvi su, vesnici proleća, sremuš i kopriva, svako na svoj način, veoma korisni po ljudski organizam, koji je tokom zimskih meseci u manjku vitalnih materija (enzimi, vitamini i minerali) jer nema svežeg sezonskog voća, kao ni povrća. Istina, tu je uvek južno voće, ali zbog svojih visokih cena, većem delu stanovništva teško je dostupno. Zbog toga prve plodove iz prirode naš organizam sa radošću prihvata.

Kopriva je naročito korisna za ljude slabijeg zdravlja i iscrpljenog organizma, jer svojim dragocenim sastojcima, pre svega gvožđem, (sadrži  još: kalcijum, kalijum, fosfor, vitamine C i A i organske kiseline) podiže nivo zdravstvenog stanja i popravlja krvnu sliku.Deluje i kao diuretik i antihemoragik. Posebno je korisna kod anemičnih osoba, medju kojima ima i dece.kopriva free wikipedia

Sok, bez bilo kakvih dodataka za konzerviranje, uglavnom štetnih, može se napraviti veoma jednostavno. Nakupite sa isključivo čistih terena, koprivu (vrhove sa listovima, petnaestak cm dužine) i uzmite čistu pijaću vodu (nikako iz gradskog vodovoda!). Naročito su za ovu svrhu pogodni plastični balončići od pet i šest litara u kojima je neka od kvalitetnijih i proverenih voda za piće. Ukoliko imate izvorsku vodu sa planine, koja je bolja od bilo koje flaširane, sipajte je u staklenu teglu od četiri ili pet litara. U dve trećine vode ubacujete koprivu dok se balončić (tegla) do vrha ne napresuje. Zatim dolijete odlivenu vodu do pune zapremine. Stavite poklopac (ne zavijati da ne bi usled fermentacije došlo do pucanja posude!)  na balončic (teglu)i ostavite ga na sobnoj temperaturi 24 sata, zavisno od temperature prostorije. Po isteku 12 sati, neophodno je pogledati u posudu, i jednostavno po mirisu ćete zaključiti da li je kopriva ispustila svoje lekovite sastojke u vodi. Obavezno promešajte sadržaj u posudi zatim  malo tečnosti nalijte u čašu i po boji i ukusu znaćete da li je sok gotov. Ukoliko tečnost nije zelene boje, karakterističnog mirisa i ukusa, ostavite da odstoji još osam do  deset sati. Zatim ponovo promućkajte (promešajte) sadržaj, koji je tada gotov sok.

Bitno: paziti da kopriva ne stoji previše dugo u vodi jer brzo fermentira i dobija neprijatan miris, ali i ukus. Mala je umetnost znati pravi trenutak kada sok treba izliti iz balončeta u flaše, plastične, jer se sok odmah mora, ili duboko zamrznuti, ili ispiti u kraćem vremenskom roku, dok ne počne  fermentacija. Veština spravljanja ovog veoma korisnog soka stiče se praksom.

Da bi sok imao prijatan ukus zasladite ga (najbolje pre zamrzavanja), kakvim prirodnim voćnim sirupom, medom ili žutim šećerom. Dodajte u svaku flašu nešto limunovog soka i napitak će biti sasvim pitak i prijatan.

Zavisno od prostora u vašem zamrzivaču, možete ostaviti veće količine soka koji možete koristiti tokom cele godine po flašu dnevno, s vremena na vreme. Tako ćete uvek biti živahni i zdravi, zahvaljujući ovoj korisnoj biljci i njenim vitalnim elementima.

Na isti način može se napraviti i sok od bagremovog cveta, koji je veoma prijatnog ukusa.Takođe i od cveta divlje trešnje, divlje jabuke, divlje kruške, gloga itd.

Postoji i drugi, doduše komplikovaniji, način da uvek imate ovu lekovitu biljku u vašem domu, a to je spravljanje tinkture. Iako se teže priprema, prednost ovog načina je,  što vam je za čitavu godinu dana dovoljna 2-3 litra po osobi, a i samo jedan litar može biti dovoljan, uz nešto soka, a flaše (ovde isključivo staklene) nije potrebno držati u zamrzivaču, pa ni u frižideru.

Tinktura se spravlja uz pomoć alkohola, najbolje kvalitetne domaće rakije, jake prepečenice, (bez imalo belog šećera u njoj) a u nedostatku iste, kupite farmaceutski 70% alkohol (etanol), namenjen za ove svrhe. U dve trećine alkohola ( staklena flaša ili tegla) ubacite sveže ubranu koprivu. Zatim flašu (teglu) zatvorite i ostavite na toplom mestu. Posle izvesnog vremena (zavisno od temperature) obično, petnaestak dana, tekućinu iz tegle, dobro promešajte i prelijte u drugu teglu i ponovo ubacite (novu) koprivu do vrha tegle, koja ponovo odstoji petnaest dana. U krajnjoj liniji dovoljno je i jedanput. Važno je povremeno mešanje sadržaja u posudi na svakih dan-dva jer se tako proces ubrzava.

  Koristiti male količine tinkture, dve do tri kašike (supene) dnevno, možete je stavljati u razne sokove od voća ili povrća ili u šoljici zaslađene vode.

Postoji, naravno, i gotova tinktura koprive, u apotekama, ali vam je jeftinije da je sami proizvedete, a i daleko bolje i kvalitetnije.

Treba, na kraju, reći da je postupak spravljanja tinkture sličan i kod valerijane i gloga.

 

4 mišljenja na „Sok od koprive“

    1. Plastika nije idealan materijal, svakako, (takođe postoje razne vrste plastike različitog kvaliteta) ali kako se staklo ne može zamrzavati, ipak je korisnost sadržaja biljaka iz prirode ovako konzerviranih veća od eventualne štete zbog nesavršenog materijala. A zamrzavanje, samo po sebi, jedan je od najboljih načina (uz sušenje) da se očuvaju dragoceni sastojci biljaka iz prirode… Hemijska konzervisanja treba izbeći po svaku cenu jer su, dokazano, veoma štetna, a pasterizacija ubija sve vredno u biljci…Pozdrav

    1. U principu treba izbegavati svako visoko zagrevanje biljaka jer se tako gube enzimi, no samo prelivanje vrelom vodom može biti prihvatljivo…
      Naravno, kopriva se može i cediti u sokovniku a takođe sa vodom blendati, no za slučaj da nam ovi uređaji nisu pri ruci može se sok napraviti na ovaj jednostavan način kako je opisano u postu.
      Pozdrav i hvala što pratite moj blog

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s