Uravnotežena ishrana

Veoma je važno, bilo na koji način da se hranimo (termički obrađenom hranom ili živom tj. presnom) da ishrana bude raznovrsna.

Koristiti konstantno, svakodnevno istu vrstu hrane, pa makar to bile namirnice idealnog odnosa baza i kiselina, kao što su npr. pšenica ili pak, banane, u dužem periodu nije preporučljivo. To se može raditi samo u nekim vanrednim okolnostima kao što su, vremenske nepogode (suša, poplava, grad, itd.) ili u vreme rata, kada vlada velika oskudica.

Što je naša hrana raznovrsnija, to će organizam biti bolje snabdeven vitalnim materijama (enzimi, vitamini, minerali) i biće zdraviji i životniji. Akcenat treba biti, upravo na tim vitalnim saupstancama u prirodnom obliku (nikako u sintetickom) a manje na velikom unosu proteina, ugljenih hidrata i masti, na kojima, pretežno insistira zvanična nutricionisticka nauka.

Ne treba robovati tabelama kojima se propisuje tačan unos kalorija koje dnevno treba uneti, već se možemo osloniti na osećaj umerenosti. Dakle, ne prejedati se, jer svako preterivanje (ma na koji način da se hranimo) ima negativne efekte, koji mogu biti i dramatični.

Dnevni unos hrane treba podeliti na više obroka, najbolje pet dnevno, kako ne bi dolazilo do velikog opterećenja organa. Većina autora preporučuje više hrane u prepodnevnim satima, a manje u večernjim, kako se ne bi remetio dobar san, koji je izuzetno važan u očuvanju zdravlja. Jesti više puta, ali po malo, i ne obraćati previše pažnje na količinu unešenih kalorija, jer to i nije ništa drugo do-mit. Nije suština unošenja hrane u organizam, u broju kalorija, već omogućiti organizmu da funkcioniše optimalno, bez smetnji.

Nije isto da li je osoba fizicki aktivna, ili sedi po celi dan u kancelariji. Količina potrebne hrane bitno je različita. Fizički aktivna osoba će imati bolje zdravlje, jer je čovekova priroda da se kreće, i zato danas i zvanična nauka o ishrani fizičku aktivnost tretira kao bitan elemenat pravilne ishrane i ne odvaja je od ishrane.

Međutim, neke od sugestija zvanične nauke o ishrani, u prirodnoj medicini nisu prihvatljive, i deluju u priličnoj meri nelogično. Na primer, dozvoljena količina alkohola dnevno, ili pak tvrdnja da su proteini životinjskog porekla superiorniji od onih recimo, iz jezgrastog (koštunjavog) voća. Takodje tvrdi se da su tzv. „obogaćeni hleb“ i testenina, osnovne životne namirnice, koje treba svakodnevno unositi u organizam. To je suprotnost zdravlju, nema sumnje!

A najveći nedostatak je taj što se preporučuje, da hranu koristimo pečenu, kuvanu (na niskim temperaturama), a da izbegavamo prženje. Tim činom termičke obrade, hrana nije više  ono što bi trebala da bude, već se pretvara u balast koji opterećuje naš organizam, iz kojeg se tek mali deo iskoristi.

Danas, kada je kao retko kada u prošlosti, stavljen akcenat na hranu kao takvu, veća je opasnost od prevelikog unosa „kalorija“, odnosno proteina, ugljenih hidrata i lipida, nego od, eventualnog, manjka ovih hranljivih sastojaka! Zato treba insistirati na većem unosu prirodnih, vitalnih, sastojaka jer su oni koji obnavljaju naše ćelije i održavaju zdravlje. A proteini biljnog porekla ništa nisu „lošiji“ i manje vredni od životinjskih, već je obrnut slučaj!

Zanimljivost. Jos 1930. godine Miloš Crnjanski govori o potrebi za većim unosom žive hrane (tim rečima) i spominje „božanstveno maslinovo ulje“. Još kaže da kao sredstvo lečenja najviše veruje u Sunce (on ovu reč uvek piše velikim slovom „S“), more i vazduh, i fizičku aktivnost, pa je, stoga bio revnostan sportista (skijaš, teniser, a u mladosti igrao je i fudbal) što je prava retkost među umetnicima.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s