(Ne)iskvaren ukus

Deca, čiji je ukus neiskvaren (tu spadaju i retke odrasle osobe) ne vole začine u hrani (ljuto, kiselo, preslano itd.), i čto su začini neprirodniji, averzija je veća. Takođe, ne vole ni ukus alkoholnih pića, i kad iz znatiželje probaju tako nešto,  čine karakteristične, živopisne grimase na licu, i čude se kako odrasli tako nešto vole. Svi mi, kada smo, kao pubertetlije, popili prvu flašu piva, uradili smo to sa priličnom odvratnošću, samo da bi smo dokazali da i mi to mozemo, i da smo već odrasli, iako nam je to piće bilo gorko.

Žestoka i „konkretna“ jela (i pića) karakteristika su „nivoa“ civilizovanosti i „progresa“, i znak dobrog imovnog stanja, statusa i položaja u društvu. Senf, biber, sirće, ljuti sosovi, moče… to je, vremenom, u kulinarstvu postalo znak dobrog ukusa „rafiniranosti“, i uopšte, nivoa.

Gore navedeno prija našim nepcima, ali ne i našem organizmu. Naša krv ne postaje, na taj način, zdravija i otpornija, već slabija i zatrovanija, neotpornija na bolesti. To je cena uživanja u pikantnom ukusu, koji nije prirodan, već pre, veštački.

Da li neprerađene namirnice mogu biti ukusne? Svakako da mogu. Svaka prirodna namirnica ima svoj originalan ukus koji današnji čovek ne prepoznaje i ne može da „registruje“, jer mu je čulo ukusa deformisano. Svako voće je ukusno jer je „zaslađeno“ prirodnim, voćnim šećerom.

Da li je sirovo povrće ukusno? Svakako da jeste, ali pošto neke vrste u sebi ne sadrže (bar ne veće količine)  šecera ili kiseline, prvi dodir sa jezikom i nepcima, deluje neukusno. Da li je takav slučaj bio i sa ljudima u prošlosti koji nisu znali za prefinjene začine, pa ni za kuhinjsku so? Njima je, po svemu sudeći, povrće bilo prihvatljivo i ukusno u samom startu, dakle, takvo kakvo jeste.

Običaj kuvanja povrća, svakako je, relativno novijeg datuma, odnosno „dostignuće“ civilizovanog načina života. Isti je slučaj i sa mlekom, koje je, i do skora korišćeno u isključivo prirodnom stanju, i tada nije bilo bolesti civilizacije, tzv. „bolesti obilja“ kakve imamo danas (karcinom, dijabetes, srčane bolesti itd.) Mleko je „pitkije“, ako u njega ubacite kafu, kakao, itd., sa narko supstancama kao što su kofein, tein itd. Milkšeik (ili kapućino) je poželjniji nego sirovo mleko, makar i zaslađeno.

Zašto „bela kafa“ ili milkšeik, a ne sirovo mleko? Neko će reći: “ iz razloga sigurnosti“, da ne bi smo dobili salmonelozu. Svakako da to nije jedini razlog, a ni primarni. Glavni razlog je, dakle, u uživanju u „konkretnoj“ hrani, u ovom slučaju napitku. Tu značajnu ulogu igra i zagrejanost napitka, koja, uobičajeno prijatno deluje na organizam. Međutim, milkšeik, topla čokolada, „bela kafa“, mogu se sačiniti i sa sirovim mlekom. Sa tom razlikom, što umesto belog šećera ide žuti ili smeđi, a kafa ili čokolada, zamenjuju se prirodnim namirnicama kao npr. sirup od šećerne trske ili šećerne repe. Ta smesa se „utopljava“ na 40 Celzijusa, što je sasvim dovoljno za prijatan (i prirodan) ukus, jer preko toga vitalni elementi, koji znače život, stradaju.

A što se tiče bakterija, ako je mleko proizvedeno na organski način, uz poštovanje pravila higijene, svaka opasnost, te vrste je isključena ili u najgorem slučaju, svedena na minimum. Pasterizovano mleko i nije mleko, već surogat, imitacija mleka, a to se radi, pre svega, iz razloga profita, a ne iz „razloga sigurnosti“, kako se predstavlja. Pasterizovano mleko, trajniji je proizvod od sirovog mleka, a u prehrambenoj industriji, trajnost proizvoda na prvom je mestu, a kvalitet, tek na drugom.

Alkohol, kofein, tein itd., znak su „odraslosti“, „višeg nivoa življenja“, uživanja u životu, jer, jedanput se živi. Tako se živi i „uživa“, ali neprirodno, što će reći, kratko. Svakako, stvar je izbora i životne filozofije svakog pojedinca: „kratko i slatko“ili, dugovečno, a ipak „slatko“. Sve je relativno, reći ce neko.

Da li je sve relativno?

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s