Bolesti koje se prenose hranom (infekcije i trovanja)

Nesumljivo, danas je prisutan daleko veći strah od infekcija putem hrane, nego od trovanja hranom, iako su trovanja raznim hemijskim jedinjenjima, izvesnija i realnija opasnost, objektivno gledano.

Infekcije hranom uzrokovane su unosenjem živih ćelija mikroorganizama. Kolika je, zapravo, opasnost od infekcija koje izazivaju patogeni organizmi koji se nalaze u hrani? Stiče se utisak da je ovaj problem, inače realan, ipak predimenzioniran.

Ko je najviše ugrozen? Ugrožene su, pre svega osobe izrazito slabog imuniteta, ma kojeg da su životnog doba. Smatra se da su to mala deca i starije osobe. Međutim, deca su, uglavnom dobrog imuniteta, a i među onima srednjeg pa i mlađeg životnog doba, ima onih sa oslabelim imunitetom, što je direktna posledica današnjeg načina života i prenaglašene upotrebe industrijski prerađene hrane, na uštrb žive ( presne) koja stvara imunitet organizma.

Od svih zoonoza, danas se najviše govori o bakteriji salmoneloza, koja je priličan bauk među stanovništvom.

Šta je salmoneloza?

To je infektivna bolest iz grupe zoonoza (bolest koja se prenosi sa kičmenjaka na čoveka putem bakterija, parazita, virusa itd.) zarazno oboljenje izazvano navedenom bakterijom. Obolenje želudačno-crevnog trakta. Javlja se kod životinja i ljudi. Prenosi se , dakle, sa životinja na ljude upotrebom hrane životinjskog porekla, inficirane uzročnikom oboljenja. Primarno je, bolest domaćih životinja (svinja, krava, ovaca, živine…) a u retkim slučajevima može da se prenese i na čoveka, i to, pre svega na osobe sa izrazito oslabelim imunitetom. Prenosi se putem produkata životinjskog porekla (meso, mleko, jaja)

Međutim, bakterija svih vrsta (pa i salmoneloze) danas ima svuda oko nas. Iako se stiče utisak da su posebno ugroženi oni koji se hrane samo živom hranom, bakterijama mogu biti inficirane i osobe koje se hrane na konvencionalan način. Napravite npr. salatu od svežeg paradajza ili istu takvu salatu naručite uz neko kuvano jelo u restoranu. Salmoneloza može biti i u paradajzu, iako paradajz nema nikakve veze sa domaćim životinjama! Isti je slučaj i sa lubenicom, na primer.

Dakle, bakterije ne prenose na čoveka iskljucivo domaće životinje svojim produktima, već se ti mikroorganiozmi nalaze i u vodi zagadjenoj fekalijama kojom se, ponekad , poleva povrće, pa i voće!

Kuvanje ( i pasterizacija) nedovoljna je danas zaštita i preventiva od bakterija i drugih mikroorganizama, i od takve „zastite“, ako se realnije sagleda problem, više je štete nego koristi.

Kako? Jednostavno, ishrana termički obrađenom hranom i sveprisutna pasterizacija, čoveciji organizam dovode do stanja oslabelog imuniteta.Krv u čovecijem organizmu upotrebom mrtve, denaturisane hrane, gubi moć odbrane od patogenih mikroorganizama, a samo živa hrana drži krv u zdravom stanju sposobnosti odbrane od napada patogenih organizama.

Čovečiji organizam, ipak je zaštićeniji od mikroorganizama ako je ishrana presnom (živom) hranom, nego ako je to denaturisanom (industrijski prerađenom) ili kuvanom u domaćinstvu! Izgleda na prvi pogled paradoksalno i nelogično, ali, u stvari, je tako.

Alkalna (bazna) sredina, a to je živa hrana (voće i povrće posebno) nije pogodna za razvoj mikroorganizama, već je to „kisela“ sredina kojoj je podloga termički obrađena hrana.

Čudno je, da je među ljudima manje nelagodnosti i straha od toksičnih hemijskih jedinjenja (koja su sve više prisutna u industrijski prerađenoj hrani) nego od mikroorganizama. Rizik od trovanja, ne samo akutnim, već pre svega konstantnim, u manjim količinama, hemijskim jedinjenjima je sasvim izvestan, realan i prisutan.

Otrovi hemijskog porekla (arsen, živa itd.)svuda su, danas, u našem okruženju: u poljoprivrednom zemljištu na kojem se uzgajaju sirovine prehrambene industrije, u vodi kojom se polivaju poljo kulture sve više je prisutna hemija iz industrije, kao i fekalije iz kanalizacije o čemu je već bilo reči. Zaštita bilja je poseban, i možda najveći problem, koji je danas dostigao alarmantne razmere. Herbicidi i pesticidi su toliko prisutni (nepravilnom i prenaglašenom upotrebom) da su povrće, voće, žitarice i uljarice, gotovo neupotrebljivi u ljudskoj ishrani! Jedina šansa je organska poljoprivreda, na ispitanom planinskom, pre svega , zemljištu… Dalje antibiotici kojim se leče zatočene životinje, pa hormoni rasta kojim se pospešuje „napredak“ životinja itd. itd.

Ne računajuci otrove sa blagoslovom države (koji se i ne broje u otrove) kao što su: konzervansi hrane i pića (često kancerogeni), zatim razne veštačke boje i arome za tzv. osvežavajuća pića, aditivi, pre svega u hlebu koji se svakodnevno koristi. U grupu otrovnih proizvoda, svakako spadaju i: alkohol, nikotin, kofein, taurin, niacin, tein, kuhinjska so, beli šećer, rafinisano ulje i belo brašno.

Možemo imati izuzetan imunitet organizma, to će nam malo pomoći u borbi protiv toksina, za razliku od mikroorganizama.

Treba reći da nikakva termička obrada na visokim temperaturama, ni pasterizacija, ne moze otrove uništiti, staviše, većina otrova na izuzetno visokim temperaturama obrade namirnica (što je danas trend u kulinarstvu) postaju i opasniji nego što su u živoj hrani!

Ipak, straha kod ljudi, od opasnih i sve prisutnijih otrova u hrani, gotovo da i nema! Nije li to čudno?

Treba ponoviti još jednom: veća opasnost čovečijem zdravlju, danas, preti od hemijskih jedinjenja, neretko kancerogenih, nego što je to slučaj sa patogenim mikroorganizmima.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s