Pravilno disanje

Veoma mali broj ljudi obraća pažnju na to kako udiše vazduh. Pre svega, bitan je dobar (čist) vazduh, i zato treba da težimo, koliko je god to moguće, da budemo na čistom vazduhu. Gradski parkovi tek su zamena za čist vazduh i čistu sredinu. Slobodno vreme, svakako, treba provoditi na obodu grada, ako ima kakvog većeg parka sa stoletnom čumom, a nikako u zatvorenoj sobi u stanu.

Ipak, čovek mora da diše i kad je u automobilu, i kad je na poslu, i kad je u stanu. Većina ljudi diše površno što se nepovoljno odražava na funkcionisanje organizma. Bitno je steći naviku disati „dubinski“ ili, što bi se reklo „punim plućima“. Pravilo je kod vežbi disanja da se vazduh udiše kroz nos a zatim polako ispušta. Udisanje bi trebalo, otprilike da traje sedam sekundi i isto toliko vremena izbacivati vazduh iz pluća.

Kada se nađete u zoni čistog (ili relativno čistog) vazduha ovu vežbu disanja treba izvoditi pet do deset minuta. Poželjno je da ova vežba bude česta što doprinosi dobrom funkcionisanju organizma. Ova, kako se često naziva „gimnastika disanja“ deluje na mozak poput masaže, a potpunim izdisajem vazduha pluća se potpuno prazne, pa prilikom udisanja svež kiseonik dopire i u najnedostupnije delove pluća.

Postoji i drugi način „dubinskog udisanja“, gde se vazduh duboko udahne dok se potpuno ne napune pluća i zatim se izdisanje zadržava najviše 16 sekundi, a često i manje, jer se počinje vrteti u glavi i kod manje izdržljivih osoba može doći do veće vrtoglavice pa i onesvešćivanja! Zato ovu vežbu treba krajnje oprezno izvoditi i kada osetite vrtoglavicu odmah ispustite vazduh iz pluća.

Kada je u pitanju udisanje kvalitetnog vazduha, onda su stanovnici sela u daleko povoljnijem položaju nego čto su to stanovnici gradova, posebno velikih i onih sa industrijom opasnom po zdravlje kao što su hemijska, zatim termoelektrane, železare i slično.

Zbog svega navedenog, vikend nikako ne bi trebalo provoditi u gradu, ma koje godišnje doba da je u pitanju. I usred zime, po losim vremenskim usovima (prilikama) treba izaći iz grada na makar jedan dan. To će osvežiti organizam ali i psihički će delovati veoma povoljno. Naravno, trajno rešenje jeste, odreći se čari gradskog življenja i otići definitivno iz grada.Nekada su ljudi živeli na rančevima, farmama, salašima, majurima…i to je bio opšteprihvaćeni način življenja, blizak prirodi koji godi čoveku, kako fizički tako i duševno. A moglo se i gospodstveno živeti na imanjima što nam je poznato iz brojnih literarnih dela.

Vremenom, čini se najzdraviji način življenja, ustuknuo je pred blagodetima grada, a na stetu čovekovog zdravlja. I čto je najgore, kod većine ljudi (barem u našoj zemlji) postoji težnja da se u gradu živi, po mogucnosti, bliže centru, a retko ko izabere periferiju i gradska naselja daleko od centra, za svoje mesto stanovanja. Znamo da u evropskim gradovima ljudi, uglavnom kupuju kuće na obodu grada, iz gore navedenih razloga, jer su u centru prisutni loš vazduh, buka, metež…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s