U slučaju probavnih smetnji

Hraneci se termički obrađenom hranom duži niz godina za očekivati je da probavni organi ne mogu biti u savršenom stanju. Ima ljudi koji i ne znaju  da su im želudac ili debelo crevo oboleli. Svakodnevnim unošenjem kuvane i industrijski prerađene hrane pune belog šećera (osim toga i redovnim unošenjem alkohola) probavni organi se drže u permanentnom stanju anestezije.

Prelaskom na presnu hranu na videlo izbijaju sve mane našeg probavnog aparata godinama zakamuflirane narkoticima. Zato je od ključne važnosti prelaziti na presnu hranu pažljivo i postupno. U početku treba koristiti lako svarljive namirnice kao što su zrele banane u ne prevelikim količinama. Takodje povrće u početku treba koristiti u obliku sveže ceđenih sokova. Probavni organi će, svakako, lakše variti sok od, šargarepe, cvekle ili rotkve nego ovo povrće narendano. Na ovaj način organi za varenje privikavaju se na isključivo presnu hranu.

Dakle, potreban je određen period privikavanja probavnih organa na presnu hranu. Nagli prelazak u punoj meri mogu bez posledica podneti mlade osobe dok je kod starijih to teže izvodljivo, jer već u srednjem dobu sasvim zdravi organi, s obzirom na način ishrane, su prava retkost. Zbog navedenog većom nepažnjom, to jest, prejedanjem u prvim danima novog načina ishrane, neadekvatnim namirnicama može doći do većih probavnih problema, iritacija, pa i upale želudačne sluzokože, odnosno gastritisa ili upale debelog creva (kolitis), što se sa malo pažnje može, svakako, izbeći.

Treba napomenuti da je kod upotrebe presne hrane u čvrstom obliku potrebno temeljno i lagano žvakanje. Ovo je veoma bitno jer se presno povrće i uljarice na taj način pretvaraju u svarljivu smesu. Bitna je razlika u načinu unošenja termički obrađene i presne hrane. Prvu gotovo da i nije potrebno žvakati, posto su „posao“ žvakanja obavili prehrambena industrija i vatra u šporetu.

Umerenost u unošenju hrane rešava mnoge probleme. Ovo se odnosi kako na presnu tako i na termicki obrađenu hranu. Bitno: ne koristiti nikakve hemijske lekove „za lakšu probavu“. Od toga više štete nego koristi. Samo biljni preparati (čajevi, tinkture i ulja) dolaze u obzir.

U slučaju težih tegoba poput zapaljenja, čvrstu hranu, obavezno, izbaciti  iz upotrebe do izlečenja. Koristiti  sokove od povrća i voća sveže ceđenih, kao i povrtnu vodu.

Povrtna voda spravlja se veoma jednostavno. Razno povrće, kao: cvekla, šargarepa, celer, rotkva, krompir, luk, kupus…naseći sitno i ubaciti u posudu sa poklopcem. Preliti čistom, pijaćom vodom, pritvoriti labavo tek da ne ulazi prašina, i ostaviti dan-dva (zavisno od temperature sobe). U tu smesu može se dodati i lekovito bilje kao: list koprive, zova, lipa, žalfija itd. Sve što je korisno iz povrća (i lekovitog bilja) naći će se u vodi, svi enzimi, minerali, vitamini ali i proteini. Tu vodu piti umesto jela, više puta u toku dana. Ova blagotvorna hrana u obliku soka povoljno deluje na probavne organe što im omogucava da se u kratkom roku oporave i stabilizuju. Istovremeno ovo je krajnje korisna, stoprocentno bazna hrana. Pozeljno je da povrće bude organski proizvedeno.

U slučajevima psihogene nervoze želuca koristiti kapsule odoljena (valerijane) ili čaj od istog. Valerijana eleminiše nervozu želuca i doprinosi pravilnom funkcionisanju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s