Nedoumice u vezi ishrane presnom hranom

Među neobaveštenim ljudima postoje razna predubeđenja u vezi sa ovim načinom ishrane. Pre svega, postavlja se pitanje da li se do sita može jesti presna hrana i ima li ona dovoljno energije za naporan, svakodnevni posao i uopšte za sve napore današnjeg tempa života, kako fizičke tako i mentalne ako se hranimo „salatama i travkama“ kako se obično može čuti kada je u pitanju presna hrana. Ne vodi li to u anoreksiju (bolest mršavosti) ili kvašiorkor  (neishranjenost proteinima) ili  u nešto još  „opasnije“.

Ovo su pitanja onih koji nemaju nikakva predznanja o ishrani prirodnom hranom i koji više obraćaju pažnju na glasine (koje su neretko smišljena propaganda) nego što sami vide sopstvenim očima i rasuđuju sopstvenom glavom. Ovde treba jasno reći: energija koju dobijate iz presne hrane nimalo ne zaostaje od, na primer, precenjenog mesa ili proizvoda na bazi belog brasna i belog šećera!

Možete raditi i najteže poslove ovako se hraneći, baviti se i najtežim sportovima (fudbal, tenis, atletika) i biti izdržljiviji od vaših kolega koji se kljukaju mesom i belim šećerom. Ovo je provereno i dokazano u praksi.

Drugo, pitanje ukusa hrane . Tu mozda leži i najveći i, često, nepremostivi problem. Opšte je uverenje da je presna hrana bez ukusa, bljutava i čak odvratna. Naravno, to je predrasuda. Ukus je stvar navike, i kao svaka navika i ukus se može promeniti. Ljudi koji se duže vreme hrane presnom hranom ne bi je menjali ni za koju drugu.

Postoji rašireno mišljenje da je ishrana prirodnom hranom, ishrana skupim namirnicama pošto su uglavnom organske proizvodnje , jer ko će kupovati skupo maslinovo ulje , na primer. Treba reći da je ovaj način ishrane, ukupno uzev, jeftiniji od ishrane tradicionalnom (kuvanom) hranom. Evo i zašto.

Prvo, kod termički obrađene hrane treba vam trostruko veća količina namirnica, jer se ukuvavanjem količina znatno smanjuje, a i ta „proizvedena“ količina u organizmu čovečijem samo se delimično iskoristi a ostatak je običan  balast koji opterećuje organizam. Kod presne hrane male količine unešene u telo imaju veliku hranljivu vrednost i korist po organizam, jer se, doslovno ništa ne odbacuje i sve su same korisne materije.

Da li je organski (biološki) proizvedena hrana zaista skupa? Sigurno ne, jer je na tržištu skuplja nešto više od 100% u odnosu na proizvode tretirane hemijom. Nesumljivo, isplati se i to nije velika razlika u ceni, a ako se uzme u obzir zdravstvena korist od tako proizvedene hrane, onda ispada još povoljnije. Na primer, kupite 10 kg pšenice organski proizvedene (sa sertifikatom)  direktno od proizvođača. Platićete najviše duplo skuplje od takozvane „merkantilne“ koja, kako joj ime kaže, nije za ljudsku upotrebu, već za pravljenje biznisa.

A pšenica je izvanredna hrana od koje se takoreći same može živeti, jer sadrži gotovo sve materije za normalno funkcionisanje organizma… Dve vreće spelte od po 50 kg mogu vam biti dovoljne za čitavu godinu dana! Zar to nije jeftino? Znate li koliko se potroši novaca za kupovinu hleba za godinu dana? A da ne računamo razne kore, kako za pitu tako i za pravljenje palačinki, pizze itd. Od te velike cifre platićete samo manji deo kupujući pšenicu a hranićete se neuporedivo zdravije. Na stranu izdaci  za meso, rafinisani zejtin, beli šećer, alkoholna pića, kafu duvan…

Stvarno, kupovati umesto tih štetnih i otrovnih proizvoda organski (biološki) proizvedene žitarice, povrće, voće, hladno ceđeni zejtin i drugo potrebno, daleko je jeftinije, iako mnogima, na prvi pogled ne izgleda tako.

Za letnje sezone korisno voće lako je pronaći na selu, netretirano hemijom i po veoma pristupačnim cenama. Ima u izobilju trešanja koje niko ne sakuplja pa vam mogu dopasti i potpuno besplatno. Ovde se misli na samonikla stabla u polju pa i u samom selu. A ima ih i na nižim planinama. Takođe i jabuke i kruške starih sorti ne tretiraju se hemijom, već to važi uglavnom za, novim sortama zasađene voćnjake… Ni lubenice se na malim zasadima, takođe, ne prskaju.

Većina  plodova voća moze se sušiti i to je, možda, i najbolji način „konzervisanja“. Uz to je i zamrzavanje, isto tako,  odlično rešenje. Osušeno voće (pa i povrće) relativno je trajan proizvod i najmanje godinu dana može potrajati i jednostavno je za smeštaj. Investicija u mini sušaru za voće i povrće  od velikog je značaja za one koji se hrane prirodnom hranom. Takođe i vlastita bašta, ako ste u mogućnosti i ako imate uslova za tako nesto.

Ono što je skuplje jeste hladno ceđeni zejtin, bilo maslinov ili suncokretov, lanen ili bundevin.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s