Mogu li se deca hraniti presnom hranom?

Svakako DA, bez dvoumljenja.

Dete treba što duže da sisa majčino mleko jer je u njemu apsolutno sve što mu je potrebno za rast i zaštitu zdravlja. To je, izvan sumnje najbolje i  jedino ispravno… U slučaju da ga nema dovoljno, ili je u pitanju pomodno (i ekstremno egoistično, pa i mentalno problematično) odbijanje majke da doji sopstveno dete, ima rešenja. Nekada su za to u plemićkim porodicama bile unajmljivane dojilje, no danas toga nema više.

Šta učiniti kada majka, iz raznih razloga, ne doji svoje dete? U  tom slučaju prilično adekvatna zamena je mleko od organski proizvedene soje. Kasnije se dodaje određena količina soka od šargarepe (organski proizvedene) a nešto kasnije sok od cvekle i zelene salate. Sve ovo ide postupno i postepeno se količina povećava sa odrastanjem deteta. Zatim se u ishranu uvode razni sokovi, još kasnije kašice, kako od povrća tako i od voća (paradajz,narandža, grožđe itd.) No danas retko koja majka (ali i otac) će prihvatiti biljno mleko u strahu za razvoj svog deteta, i najčešće se kao zamena za majčino mleko koristi kravlje a ponekad i kozije. Mleka životinjskog porekla sa gledišta zdravlja apsolutno su NEPRIHVATLJIVA u ishrani dece! Posledice su krajnje teške i javljaju se u obliku teških pa i najtežih, autoimunih bolesti poput dijabeta tipa 1. O ovome treba dobro razmisliti i obavezno konsultovati lekara prirodne medicine.

Bitno za dečiju ishranu: odlučno izbegavati industrijsku hranu za decu koje je ponuda na tržistu bogata. U ponudi su razna mleka u prahu koja i na prvi pogled izgledaju zastrašujuce, razni Bebelak-ovi kao i razne kašice kako slatke tako i slane, čak i sa mesom, potpuno neprihvatljive sa gledista zdrave i pravilne ishrane deteta. Kupovati takvu dečiju hranu znači činiti zlo vlastitom detetu od prve godine zivota.

Sokovi, sveže ceđeni od povrća i voća organski gajenog  i dete će rasti i napredovati bez plakanja i razbolevanja. Organizam tako hranjenog deteta uvek će biti otporniji od organizma dece hranjenih na uobičajen (konvencionalan) način.

Ovakav zdrav temelj nikako ne treba ugroziti ni kada dete dođe do predskolškog uzrasta, već treba nastaviti sa, isključivo presnom hranom… Dete naviknuto od prve godina života na takvu ishranu neće praviti nikakav problem, niti će tražiti „poslastice“ iz prodavnica koje su sam zašećereni otrov, i kao takve, pogubne po zdravlje.

Može se postaviti pitanje kako da se hrani dete kada pođe u predškolsko i zatim u prvi razred osnovne. Iako može da izgleda teško i nemoguće izvodljivo u današnjim okolnostima, dete treba, redovno, da nosi sa sobom od kuće gotov obrok presne hrane. Najpogodnije za to su neprovidne plastične teglice (sa navojem) tako da ostala deca ne mogu da vide, i da komentarišu sadrzaj. To je lako izvodljivo ako dete ima naviku od prve godine zivota, tada će i samo tražiti takvu vrstu hrane. Ostaloj deci u vrticu (školi), pa i vaspitačima, u početku će takav način ishrane izgledati veoma čudno, ali ce se vremenom priviknuti, a pojedina deca će, moguće, slediti dobar primer.

Biće, svakako, i onih koji će praviti šale, pa i grubo se podsmevati takvoj ishrani ali to će vremenom nestati i roditelji nikako ne treba da se obeshrabre već je potrebno da iskažu upornost i doslednost i to će se stostruko isplatiti.

Naravno, ovakav način ishrane i ovako vaspitanje zahtevaju određen napor i „žrtvu“ od strane današnjih roditelja, u većini, orijentisanih krajnje profitno, no i ako imalo vole svoju decu oni će se  potruditi. Idealana situacija je da se i roditelji hrane na isti način, presnom hranom dakle, no nije nemoguće da bude suprotan slučaj, mada , ako je ovo drugo u pitanju, teže će se ostvarivati cilj zdravog podizanja deteta.

Ovako odraslo dete bice, fizički ali i mentalno, superiornije od svojih vršnjaka i imaće idealnu težinu spram visine, koju presna hrana, takoreći automatski, reguliše. Biće, zdravo i snažno, ne samo fizički već i psihički tj. nervno, i biće vam kasnije, kao odrasla osoba, zahvalno za vaš trud koji i nije nista drugo do vrsta ljubavi prema rođenoj deci jer ljubav se i na ovaj nacin može iskazati, a ne razmaziti decu i konstantno im ispunjavati sve hirove. A dete je često, po naravi, hirovito. Razmaženost je vrsta bolesti. To treba znati.

Ima roditelja, i to priličan broj, danas više nego ikada ranije, koji imaju fiks-ideju da im dete bude najjače u razredu, u ulici pa i šire, i ne biraju sredstva da to ostvare. Kljukaju decu mesom i industrijskom hranom bez mere i granica. Takvu decu mučno je gledati kako šepaju ulicama jedva hodajući, izobličena kako spolja tako i iznutra. Gojaznost jeste bolest, to danas i državna nauka o ishrani i  oficijelna medicina priznaju.

Postoji čak i moda vremena, da se dete usmerava da bude negativna ličnost, tobož bolje će se snaći u životu. (Ovde se društvo tretira kao zverinjak). Ovako nešto krajnje je neodgovorno eksperimentisanje sa vlastitom decom i iživljavanje nekih psihickih trauma i životnih neuspeha (pato)roditelja. Mnoga takava deca krenu krivim putem, a neretko se dogodi i da izgube život u cvetu mladosti zavedena lažnim vrednostima. Roditelji tek tada shvate šta su uradili vlastitom detetu, ali tada je već, za sve kasno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s