Koje je povrće najkorisnije?

Green-Leaves-of-Celery_91470-150x150 celer list freeCabbage_211445-150x150 kupusCucumber-Fruit_122694-150x150 krastavac free

Svako povrće korisno je po ljudski organizam, više ili manje. To je, može se reći, najsavršenija hrana dodeljena čoveku. Samo još voće ima slične kvalitete.

Svo povrće potpuno je alkalno (bazno) što nije, po svemu sudeći, slučaj sa vocem, takođe izvanrednom hranom. Tako je, posedovanje vlastite bašte (ko za to ima uslove) sa raznim povrćem, začinskim i lekovitim biljem pravo bogatstvo u ishrani i u zdravstvenom pogledu.

Povrće treba gajiti isključivo biodinamički (organski) bez dodavanja bilo čega što bi ga moglo učiniti krupnim i „naprednim“ a da sadrži i najmanje hemijskog u sebi. Veličina (krupnoća) plodova povrća (isto je i sa voćem) ne igra nikakvu ulogu! Ne treba, dakle, dodavati ni stajsko djubrivo koje se, uobičajeno, smatra zdravim i korisnim, jer se danas ono sastoji od raznih štetnih materija hemijskog porekla koje se nalaze u stočnoj hrani (u travama i žitaricama). Osim toga sadrzi i antibiotike i razne hormone koji se koriste za stiimulaciju „napretka“ stoke, koji je, ustvari nazadak.

Ovako proizvedeno povrće apsolutno je zdravo iako nije uvek krupno i „napredno“ i na oko lepog oblika. I sitnije je od pune prehrambene i zdravstvene vrednosti.

šta koristiti od povrća „pod obavezno“?

To je, pre svega luk, kako beli (češnjak) tako i crni. Oba su izvanredno korisna i zdrava a za beli se vezuju i mnoge legende koje nisu bez naučnog osnova, da produžava život. Beli luk je, takođe, izvanredno koristan za dobar san a u tu svrhu hemijske lekove treba odlučno odbaciti zbog njihovog, dokazano, štetnog dejstva na ljudski organizam. Takođe beli luk razredjuje krv i snižava krvni pritisak.

Crni luk je, ne samo zdrav već je i izvanredno hranljiv i, narodnim jezikom rečeno, „drži sitost“ slično nekim namirnicama životinjskog porekla.

Zbog svega rečenog, beli i crni luk treba da bude svakodnevna hrana, naravno u prikladnim kolicinama. Ne preterivati, jer je ovo, na neki način, ipak koncentrovana hrana, za razliku od npr. paradajza, paprike i krastavaca.

Cvekla je veoma zdravo povrće, jedno od najzdravijih i najlekovitijih. U, već legendarnoj mešavini pet vrsta sokova od povrća kojom se, po Rudolfu Brojsu, leče najteže bolesti, cvekla zauzima velikih 60%, što govori, samo po sebi o vrednosti cvekle. Osim toga, cvekla je izuzetno korisna i efikasna u lečenju gripa od kojeg se često oboljeva.

Šargarepa spada u grupu izuzetno vrednog povrća . Veoma je pogodna za ceđenje i izvanredno je prijatnog ukusa. Ima prirodno izraženu slast tako da je ne treba „začinjavati“ tj. zaslađivati.

Paradajz (rajčica) spada u najzahvalniju vrstu povrća jer je prikladan za sve mešavine (salate) Lično, najviše volim i koristim bas ovo povrće jer ima izvanredan ukus i „uklapa se“ u gotovo svako jelo. Naročito je dobrodošao u zimskim mesecima i zato ga uvek treba imati u zamrzivaču, najbolje zamrznute cele plodove. Pod „paradajz“ podrazumevam sortu cherry  i nešto malo krupnije sorte koje su se kod nas pokazale najbolje, a znam da postoje i druge sorte čiji plodovi izgledaju kao od plastike sagrađeni i neprirodno krupni . Meni lično, dejstvo paradajza na organizam  najprijatnije je od sveg povrća i zato je (uz beli luk)  na prvom mestu.

Krompir je, isto tako, veoma koristan i koristi se u lečenju teških bolesti poput kamena u zuči. Kod ovog povrća „problem“ je njegov ukus, mnogima neprijatan, no ako se dobro umeša sa drugim namirnicama postaje prijatan i deluje pomalo slično rotkvi. A može se cediti i sok i takođe „začiniti“ drugim sokovima ili pak  sirovim mlekom. Krompir treba svakodnevno koristiti, ali u malim kolicinama zbog alkaloida koje sadrži u sebi.

Kupus opštepoznato je lekovito povrće. Prastaro je lekovito sredstvo i čak postoji izreka da ko je bolestan treba da jede kupus, naravno, u presnom obliku a nikako kao podvarak sa ćuretinom što moze biti, na prvi pogled primamljivo pa i veliko iskušenje za one koji se hrane presnom hranom, pogotovu za vreme raznih svečanosti i praznika, jer u nama budi sećanje na detinjstvo i lepe,  prohujale dane, ali treba se izdignuti iznad  takvih iskušenja jer od tih „specijaliteta“ više je štete nego koristi. Korist je samo za nepce i čulo ukusa (koje se može prevaspitati) ali ne i za krv.

Paprika je povrće koje, svakako, ne treba zaboraviti, i treba je koristiti često u ishrani najpre zbog veće količine vitamina „c“ kojeg sadrži. Može se „konzervisati“ zamrzavanjem sitno isečena i spakovanu u plastične kese kao i sušenjem na vazduhu cele plodove upletene u vence. Može biti i ponesto ljuta ali ne previše jer tada šteti organizmu.

Takođe treba obratiti pažnju i na rotkvu (belu i crnu), celer, zelenu salatu, špargle, pasulj (i uopste mahunarke), ren, kelj, karfiol, spanać, tikvice itd.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s