Neke vrste povrća i voća ne slažu se međusobno

grožđe free

Treba obratiti pažnju prilikom uzimanja presnog povrća, i sokova od istog, istovremeno sa voćem ( i sokovima od voća). Ovo je naročito potrebno ukoliko su neki unutrašnji organi korišćenjem kuvane hrane, u određenoj meri oslabljeni. Nepravilnim unošenjem (kombinovanjem) presne hrane može doći do vrenja
u probavnom aparatu i time do kvarenja unešene hrane.

Voće na koje treba obratiti pažnju jeste: kajsije, trešnje, kruške, grožđe, šljive,  urme, smokve…Ovo voće poželjno je uzimati samostalno a ne istovremeno sa povrćem. Razlog je veća količina šećera u voću, što može izazvati vrenje.

Voće koje se u velikoj meri slaže sa povrćem jeste: lubenice, banane, ananas, jabuke i bobičavo voće. No, ipak najbolje je koristiti samo jedno: voće ili povrće a i tada samo jednu vrstu voća ili povrća odjednom. To je idealno rešenje, tzv. monoishrana, no mnogi od nas teško se odlučuju na tako nešto.

Naravno, bitno je umereno unositi hranu u organizam i ne preterivati. Umerenost je, uopšte, glavna stvar u svakoj vrsti ishrane, pa i u ishrani presnom hranom, tim više što je presna hrana daleko delotvornija od kuvane i daleko manje količine imaju veliku hranljivu vrednost i snažnije dejstvo u zelucu nego što je to slučaj sa termički obrađenom hranom koja je u najvećoj meri balast u  želucu i crevima, i samo malim delom stvarno korisna organizmu.

Prerađena hrana, maltene, deluje u trbuhu kao „podupirač“ tela, fizički gledano, dok je hranljiva vrednost minimalana. Prirodni čovek ispunjen je ljubavlju, empatijom, duhom, pozitivnim emocijama uopšte, stvaralackim radom i hranljivim materijama iz presne hrane. Ako to nije slučaj, neprestano će osećati prazninu koju će svakodnevno ispunjavati velikim količinama bezvredne, termički obradjene hrane i stalno će mu trebati nešto što će da ga „podigne“ i podupre, nekakav opijat. To je začarani krug iz kojeg moderni čovek ne vidi izlaza. Rešenje problema je, dakle, na dohvat ruke ali nekima izgleda „prevaziđeno“ i „staromodno“ jer kome je još do (mučne) ljubavi kada su nam „čarobne supstance“ lako dostupne, i nesumnjive…

Poželjno je više puta jesti na dan, preporučuje se pet puta, a najmanje tri puta. Uz to važno je temeljno žvakati hranu. Ovo se odnosi na presnu hranu dok je to manje važno u ishrani termički obrađenom hranom jer su tu „posao“ žvakanja već obavili prehrambena industrija i lonac na vatri.

Prejedanjem hrana se zadržava u crevima i trune što se prenosi u krv i izaziva bolesti. Osim toga prenatrpanost creva i želuca opterećuje organe. Organi treba da rade normalnim, prirodnim tempom kako bi, naravno, duže potrajali.

Prejesti se može i samog voća. Par puta mi se dogodilo (doduše, bilo je to dosta davno)  da se prejedem grožđa  npr. kojeg obožavam. A jednom sam se prejeo mladog, belog kukuruza da je to bilo baš nezgodno.

Ima ljudi koji zbog svoje osetljivosti voće i povrće uzimaju strogo odvojeno,  i to je dobro rešenje.

Još jednom treba podvuci značaj temeljnog žvakanja presne hrane i laganog i bez žurbe unošenja u organizam.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s