Više od pola stanovnika sveta živi u gradovima

Svetska populacija sve više migrira iz ruralnih u urbana područja, pokazala su nova istraživanja Ujedinjenih nacija.

Izveštaj “Budućnost svetske urbanizacije” Ujedinjenih nacija pokazuje da 54 odsto stanovnika planete sada živi u gradovima. Poređenja radi, 1950. samo 30 odsto sveta živelo je u urbanim područjima, a očekuje se da taj procenat do 2050. bude 66 odsto.

Severna Amerika (obuhvaćeni i Bermudi, Kanada, Grenland, Sen Pjer i Mikelon i SAD) je najurbanizovanija regija, pa 81 odsto ljudi sa ovog kontinenta sada živi u gradovima.

Afrika je najmanje urbanizovana. Tu u gradovima živi “samo” 40 odsto stanovništva.

Tokio, koji ima 38 miliona stanovnika, ostaje najnaseljeniji grad na svetu.

Gotovo polovina gradskog stanovništva živi u gradovima sa manje od 500.000 ljudi. Samo jedan od osam pripadnika ove populacije živi u jednom od 28 megalopolisa sa više od 10 miliona stanovnika.

Iako se gradovi povezuju sa ekonomskim napretkom i dužim očekivanim trajanjem života, urbanizacija donosi i izazove vezane za životnu sredinu.

U gradovima takođe vlada veća neravnopravnost u odnosu na ruralna područja, stoji u izveštaju, a neplanirana urbanizacija često ostavlja ljude uskraćenim za osnovne potrebe.

Broj ljudi koji nemaju pristup sanitarijama, struji i zdravstvenoj nezi, mogao bi do 2050. da poraste do tri milijarde.

U priloženom grafikonu možete pogledati urbanu populaciju sveta po regijama iz 1990, 2014. i projekcije za 2050. godinu.

 

Preuzeto sa http://www.b92.net

 

Dr Walter Veith – liberalni oblik ishrane biljnom hranom

dr Walter Veith

Kada se kaže ishrana biljnom hranom najčešće se misli na isključivo sirovu varijantu koja danas preovladava, prvenstveno na frutarijanstvo. No znamo da su mnogi autoriteti poput Arnolda Ehreta, Herberta Šeltona, pa i Kolina Kembela,  preporučivali i, na prikladan način kuvano povrće, posebno ono tvrdo, korenasto i sa puno celuloze. U ovu grupu spada i prof. doktor Valter Fajt danas prilično uticajan koji se izdvaja po svojim temperamentnim nastupima širom sveta i velikim brojem sledbenika. Iako je njegova priča u velikoj meri populistička, njegova predavanja su ipak strogo naučna, zasnovana na činjenicama i nalazima nauke koji su ponekad iznenađujući pa i šokantni većini podložnoj opsenarskom dejstvu masovnih medija.

Dr Valter Fajt doktorirao je iz oblasti nutricionističke fiziologije. Radio je kao profesor na Western Cape univerzitetu u Južnoj Africi. Pisac je knjige „Diet and health“. Svojim pisanjem postao je poznat širom sveta, a naročito svojim karakterističnim predavanjima sa velikim brojem prisutnih. Tako, jula 2003. održao je niz predavanja u Beogradu (ukupno 14) koja su snimljena sa simultanim prevodom i danas se mogu naći na internetu.

Prof. Fajt kuvanje povrća ne vidi kao nekakav nedostatak i nedoslednost u ishrani biljnom hranom, čak štaviše tvrdi da ne treba jesti sve sirovo i da je to druga krajnost. Njegov način pripreme biljnih namirnica deluje krajnje sugestivno i gotovo da liči na gurmanski, i u nekim segmentima čak je i privlačniji od  uobičajenog načina pripreme hrane životinjskog porekla! Frutarijanski koncept „voće do podneva“ ovde je zamenjen obilnim, vegetarijanskim doručkom.

Znamo da frutarijanski pravac oštro kritikuje veću upotrebu žitarica, uljarica pa i mahunarki, no prof. Fajt nema nimalo skepse kada su ove namirnice u pitanju. Žitarice (razne) koristi u priličnoj meri, ali gotovo isključivo naklijale i termički obrađene i ne govori ni o kakvom negativnom dejstvu istih, problem glutena gotovo da i ne postoji! Koristi hladno ceđena ulja bez ustručavanja, pa i so, nerafinisanu morsku, za koju tvrdi da za razliku od kuhinjske sa samo dva elementa, ima 84 elementa i takva nema neko izrazito loše dejstvo na organizam i ne podiže krvni pritisak. Takođe visoko ceni beli luk kao namirnicu sa obiljem antioksidanata, efikasnog u borbi sa slobodnim radikalima i ne svrstava ga u „iritante“ kako to čini frutarijanstvo. Umesto danas preovlađujućeg odnosa nutrijenata 80:10:10 imamo 60:20:20

Povrće je, čini se, važno koliko i voće. Voće, logično, ne kuva već ga preporučuje u isključivo živom obliku. Nema ceđenja, kako povrća tako ni voća, danas preovlađujućeg načina biljne ishrane, već se preporučuju u celovitom obliku. Tako, blender je daleko važniji od sokovnika, a ovaj drugi gotovo da i nije potreban! Njegovi blender-produkti od povrća, uljarica i mahunarki deluju neodoljivo i krajnje ukusno i pikantno sasvim gurmanski, pa koristeći ih veoma se lako može preći sa konvencionalne ishrane na biljnu a da ne žalimo za specijalitetima od namirnica životinjskog porekla. Naročito ceni mahunarke, soju pre svega i od nje priprema razne specijalitete veoma primamljive.

Ono što izdvaja kao krajnje štetno (pored stimulansa) jesu namirnice životinjskog porekla koje biranim rečima označava kao vinovnike svih zdravstvenih nevolja čoveka! Opširno i detaljno govori o štetnosti mleka, mesa, jaja i njihovih derivata, i predlaže njihovo potpuno i odlučno izbacivanje iz ishrane! Sve bolesti moderne civilizacije dolaze od konzumiranja ovih proizvoda bilo da su proizvedeni na konvencionalni, profiterski način ili pak organskim uzgojem, njihov sastav je potpuno neprihvatljiv za naš organizam i povlači izuzetno štetne posledice razornog dejstva.

U velikoj meri učenje ovog ozbiljnog istraživača oslanja se na biblijska pravila za zdrav i srećan život što je karakteristika svih značajnih autora iz ove oblasti.

Sve u svemu, prof. Fajt sa svojim neusiljenim i opuštenim načinom, i bogatim izborom krajnje ukusnih jela deluje optimistično i gotovo da je idalno rešenje za prelazak sa konvencionalne ishrane na sirovu biljnu koja je za najveći broj ljudi nedostižni ideal. No i ovakav način ishrane, istina nesavršen, donosi velike benefite i nesumnjive koristi za očuvanje zdravlja kako fiziološkog tako i duševnog. A nije ga teško sprovesti u delo jer je privlačan gotovo koliko i konvencionalni, opšteusvojeni način ishrane. Zato se može preporučiti.

Predavanje u Beogradu, link: https://www.youtube.com/watch?v=BY0qXth7DYg

 

Norman W Walker

                             norman walker (veća slika)                                                                     

Ovo je, svakako, jedan od najzanimljivijih i najmudrijih autoriteta područja ishrane sirovom biljnom hranom. Originalan, istrajan, dosledan, temeljit istraživač na polju ishrane, i uopšte zdravog načina življenja.

Ono što ga izdvaja jeste njegova umerenost i prirodnost. Decenijama je uporno radio na lečenju ljudi pomoću pravilne, prirodne ishrane duboko ponirući u probleme ljudskog zdravlja.

Kao i većina njegovih kolega, značajnih autora prirodne higijene i on je u mladosti imao niz zdravstvenih nevolja, ali budući lekar po profesiji hrabro je na samom sebi vršio opite ne bi li ustanovio zašto organizam ne radi normalno tj. zašto oboljeva. Najveći njegov zdravstveni problem beše ciroza jetre, teško oboljenje. Ovo se dogodilo, kako je ustanovio, zbog prevelikog unosa žitarica, i njegova jetra je, kako je napisao “otvrdnula poput daske.” Bio je u bezizlaznoj situaciji. Tada je doznao, gotovo slučajno, za ishranu sirovom biljnom hranom. I hrabro je počeo da ta saznanja primenjuje na samome sebi, iako je takav način tada bio sasvim neobičan i velika novina.

Boraveći u selu na jugu Francuske i hraneći se pretežno sirovim povrćem i voćem, uz pomoć čistog vazduha i sunčeve svetlosti njegovo se zdravstveno stanje znatno popravilo i uspeo je da prevlada tešku bolest.

Po svojoj prirodi, pozitivan, optimističan i biofilan uskoro je svoje zdravlje ojačao i normalizovao. Od toga vremena usvojio je trajno način ishrane sirovom biljnom hranom, i oslobodio se svih nevolja sa zdravljem. Svoje sjajno zdravlje održao je do kraja svog dugog života. Govorio je da je “konj za trke” pošto na sebi nema ni grama suvišnih naslaga masnoća koje, uglavnom znače bolesno stanje organizma.

Obožavao je boravak na otvorenom, u prirodi, čistom vazduhu i suncu. Vrtlario je i proizvodio povrće i obožavanu mrkvu koju je smatrao bogomdanom biljkom koja leči sve bolesti i održava konstantno visok nivo zdravlja, štaviše produžava životni vek.

Jedno od njegovih otkrića je ceđenje sokova, pre svega iz korenastog povrća, mrkve na prvom mestu, ali i cvekle, celera itd. Tvrdio je da sveže ceđeni sokovi najbolje odgovaraju čovečijem probavnom traktu jer se lako asimilišu i ne troše nimalo dragocene energije za proces termogeneze.

Povrće je cedio specijalnim postupkom (originalno otkriće) pomoću hidrauličkog sokovnika koji omogućava da se sve hranljive materije oslobode iz plodova i tako pomognu organizmu da optimalno i savršeno funkcioniše.

No koristiti isključivo sokove nije preporučljivo već je istovremeno svakodnevno nužno koristiti i celovito povrće, ali i voće i orašaste plodove takođe. Dakle, celovite plodove a to pre svega iz razloga što je celuloza iz biljaka neophodno potrebna našim probavnim organima za njihovo svakodnevno čišćenje.

No sama prirodna hrana, po Normanu W Walkeru, nije dovoljna već je isto toliko važna i duševna ravnoteža i pozitivnost odnosno biofilnost. To su dve strane iste medalje imenom ZDRAVLJE. Jedno bez drugoga ne ide. Govorio je da se događalo da neki negovi pacijenti ponekad ne uspevaju ozdraviti i pored savršene hrane jer u sebi nose negativnost, bes, strahove, tugu itd., što sve znatno otežava izlečenje i dostizanje “sjajnog zdravlja” koje je njega decenijama krasilo. A nekad takvi procesi i sasvim zaustavljaju izlečenje!

Polazne osnove njegovog originalnog učenja jesu otkrića Arnolda Ehreta, iz kojih je on crpeo znanje i nadahnuće. Modifikovao ga je i prilagodio, izbacivši nepotrebno, poput kuvanja povrća.

Još jedno njegovo otkriće jeste uvođenje destilisane vode u upotrebu umesto izvorske. Tvrdio je da voda koju pijemo nije prikladna jer sadrži suviše anorganskih minerala iz zemlje kroz koju protiče koji nepovoljno deluju na krvne sudove. Zbog toga je preporučivao “čistu” vodu to jest destilisanu, koja telu više pogoduje od izvorske. A ono što je po njemu najbolje jeste prirodno destilisana voda iz voća i povrća koja je organske prirode i savršeno odgovara našem organizmu. Tako, ko koristi velike količine svežeg voća i povrća dnevno, nema potrebu za unošenjem bilo kakve vode, dovoljna je ona iz biljaka savršeno čista i prirodna.

Za sebe je govorio da ne zna šta je to starost i da godine ne broji. Poživeo je 116 godina u savršenom zdravlju i kreativnosti! Pisao je knjige i bio fizički aktivan do kraja života! Ova činjenica jeste najubedljivija potvrda vrednosti njegovog učenja. Bolje nema jer je dokazao sve svoje tvrdnje, ponekad i radikalne, svojim dugim životom.

Skoro sve njegove knjige prevedene su kod nas i mogu se naći na internetu u PDF formatu. Preporuka: čitajte ove izuzetne knjige jer se iz njih može mnogo naučiti pre svega kako biti optimista i okrenut životu, a ne dekadenciji i destrukciji, suprotnostima pravog života.

Dudinje za doručak

Dudinja ili murva, slasno samoniklo voće našeg detinjstva danas je sasvim marginalizovano pa i zaboravljeno. Kako se to dogodilo teško je objasniti, naprosto racionalnog objašnjenja nema! Današnja deca zavedena šljašteće zapakovanim narko-proizvodima konditorske industrije na bazi belog šećera na dudinje više ne obraćaju nikakvu pažnju, a skoro da je isti slučaj i sa svim ostalim voćem.dudinje bele i roze

Dud je trajno drvo koje je u našim krajevima najčešće samoniklo. Ima široke listove, pa je omiljeno drvo na selu koje u letnjim mesecima u avlijama ispred kuća pravi dobru hladovinu. Tvrdo dudovo drvo tradicionalno se koristi za izradu buradi u koje se smešta rakija i vino.

U svetu postoji stotinak vrsta dudova, a u našim krajevima uspevaju tri vrste: beli sa najslasnijim plodovima, zatim ljubičasti (takođe veoma slasni) i crni, nakiselo slatki malo drugačijeg ukusa od prethodna dva.

Plodovi duda sadrže  slobodne organske kiseline (limunska i jabučna), i vitamine C, B, K, A, E. Zatim minerale gvožđe, kalijum i magnezijum. Takođe sadrže i veću količinu antocijana.dudinje crne

   Ovo delikatesno voće ima brojna lekovita svojstva. Za lečenje koriste se plodovi, list i kora. List duda je narodni lek za sniženje nivoa šećera kod dijabetičara. Plodovi se koriste protiv upale mokraćnih kanala i bolesti grla. Takođe i kod vrtoglavice, epilepsije, nesanice, depresivnih stanja, artritisa, očnih bolesti i za nervnu opuštenost. Kora duda koristi se kod bolesti crevnog aparata i za čišćenje od crevnih parazita.

Plodovi su prava riznica antioksidanata i smatra se da podmlađuju organizam. Zatim jačaju bubrege i čiste jetru. Koriste se i za snižavanje visokog krvnog pritiska.

Drvo duda je otporno na bolesti i tako raste sasvim organski i ničim se ne tretira pa su tako plodovi, ali i list i kora, sasvim biološki odnosno ekološki!

   Moja generacija je u detinjstvu obožavala ovo slasno voće i gotovo da smo odrasli na njemu! Meni i danas, u sezoni voća (jun mesec) bele i ljubičaste dudinje su najslasniji doručak. Uzimam ih direktno sa grana u ranim jutarnjim satima i to pre jagoda i trešanja!

Nažalost, dogodilo se da je ovo slasno i delikatesno voće nekim čudnim razvojem događaja potpuno “otpisano” i izbačeno iz upotrebe, a današnja deca i ne znaju da su dudinje uopšte jestive! U mom detinjstvu ovo aromatično voće sakupljalo se kao i svako drugo i spravljani su razni džemovi a i dobra rakija se pekla od njih jer sadrže obilje voćnog šećera.

 

Mikrotalasna pećnica- mini Černobil u kuhinji

 

Mnogima od nas dogodilo se kupujući npr. sendvič, komad bureka ili pizze koji u zastakljenoj vitrini stoje pred našim očima izloženi u pekari, da čujemo uobičajeno pitanje prodavačice: „Želite li da Vam podgrejem?“ Na ovo pitanje vaš odgovor trebao bi da bude: NE, HVALA! Ovo izgovorite odlučnim glasom, i na eventualno ponovljeno pitanje recite isto!

Ako ste u žurbi i nemate vremena da potražite drugu pekaru sa boljom ponudom, pojedite parče bureka iako je ohlađen, jer ako pristanete da ga prodavačica ubaci u MIKROTALASNU PEĆNICU biće  za pola minuta, ne podgrejan nego doslovno uništen, iako na prvi pogled izgleda „normalno“ čak štaviše ugodno miriše i puši se od toplote.

Od tog „užitka u dobrom zalogaju“ možete se naprosto otrovati, tj. opasno ugroziti zdravlje, a ako je vaše zdravlje već oslabljeno, to može biti velika nevolja po vas sa nesagledivim posledicama, jer je proces zagrevanja u rečenoj pećnici krajnje negativan po hranu.

Pod uticajem ogromne količine zračenja energije koje ćelije moraju odjednom da apsorbuju dolazi trenutno do deljenja, tj. do njihove eksplozije. Apsorpcija energije jeste brutalna, količinski ogromna i zato razorna, a ubačena hrana u pećnicu-uništena!

Ćelije i molekuli proteina raspadaju se, uzimajući neprirodne forme i strukture, i nemaju više ni približno kvalitet koji su imali na početku procesa. Dakle, nije samo došlo do dezintegracije, već su se pojavile i otrovne supstance.

Utvrđeno je da je hrana podgrejana ( ili, daleko bilo, kuvana) u ovoj pećnici uzrok pada nivoa hemoglobina i limfocita, i povećanja broja belih krvnih zrnaca, kao i da je uzrok infekcija.

Od svih ludih pronalazaka uređaja u svrhu „poboljšanja“ i pomoći u domaćinstvu ova pećnica je najveće ZLO! Češće korišćenje hrane pečene u njoj garantuje vam kancer! To je neizbežno i sigurno s obzirom kakav se strašan proces u njoj odvija.

Ne samo da je hrana iz rečene pećnice krajnje opasna i štetna, već i samo stajanje kraj nje zbog ekstremno jakog zračenja jeste štetno po organizam! I zato prodavačice i prodavci koji rade na ovim opasnim uređajima i najčešće ne znaju kako delujuju ove naprave, redovno su bolesna izgleda lica jer rade posao opasan po zdravlje, pa i sam život! Kada saznaju činjenice, napuštaju posao „koji život znači“ no neretko sa teškim oboljenjima organizma. Simptomi oboljenja se ne javljaju odmah već posle nekog vremena, a najčešći su: glavobolja, izražen umor, visok pritisak, depresija, slabost vida i drugih čula, zujanje u ušima, reumatični bolovi pa i leukemija i kancer!

Ubedljiv dokaz pogubnog zračenja ove pećnice je i prerana smrt samih konstruktora ovoga ludoga izuma: J. C. Maxwell-a i Rudolfa Heiz-a. Oni su postali žrtvom sopstvenog izuma za koji su verovali da će biti „hit“ proizvod i doneti im bogatstvo. Mikrotalasna pećnica je, zahvaljujući agresivnoj reklamai to donekle i postala, na ogromnu štetu  korisnika i okoline, ali oni, pronalazači nisu imali koristi od toga, dapače.

Dakle, novotarije iz bogate ponude uređaja za domaćinstvo treba krajnje obazrivo usvajati, i to nakon detaljnog proučavanja njihovog dejstva na ljudski organizam. A sve, ili gotovo sve što se u tu svrhu proizvodi-sumnjivo je. Najbolje se držati tradicionalnih uređaja proverenih dugim godinama upotrebe u domaćinstvu. To je najsigurnije. Ako kojim slučajem već posedujete rečenu pećnicu, topla preporuka je: pod hitno rešite je se! Odnesite je negde daleko iskopajte duboku rupu i zakopajte je. To je najbolje, kako za vas, tako i za okolinu.

 

Kolon-ključni organ

 

Zidovi debelog creva imaju vrlo važan zadatak u složenom procesu probave ishrane. Naime, stenke kolona moraju istisnuti iz sebe svu rastopljenu hranu, pa je pomoću OSMOZE razaslati po čitavom organizmu. Stvrdnuti (ovapnjeni) deo zida nije u stanju izvršiti taj zadatak. Vlasnik tako zakrečenog debelog creva može i više puta na dan imati urednu stolicu ali to stanje nije normalno niti je znak dobrog zdravlja.

Kod zakrečenih stenki kolona (a to je veoma čest slučaj) u suštini radi se o veoma ozbiljnom problemu jer se otvor creva iz dana u dan opasno sužava. Potpuno začepljenje, s obzirom na kvalitet industrijske „hrane“ koja se unosi, siromašne ili sasvim lišene biljnih vlakana, jeste potpuno moguće, i tada je to životna ugroženost.

Svi smo manje –više ubeđeni da nam je probavni trakt  ( a samim tim i debelo crevo, koje je ustvari najvažnije, jer je živčanim centrima povezano sa svim organima u telu) „sasvim u redu“ s obzirom da imamo redovnu ekskreciju (izbacivanje) neprobavljenih, otpadnih sastojaka. Međutim to je zabluda, i naprosto nemogućnost, jer je godinama i decenijama u organizam unošena devitalizovana anorganska industrijska „hrana“ i na stenkama kolona stvoren je omotač sluzi sličan premazu kreča na zidu sobe.

S obzirom da najveća većina ljudi i ne zna da je redovno ispiranje (klistiranje) kolona ustvari nešto obavezno i neophodno. Čak štaviše ovo kao da je svojevrsna tabu-tema jer je to nešto „nisko i životinjsko u šta se ne dira“. Kod većine ljudi debelo crevo u sasvim zapuštenom stanju („jer se ne vidi“ pa stoga nije ni bitno), sa većim ili manjim deformacijama, zavisno od načina ishrane koja je pretežno količinski izdašna a kvalitetno siromašna.

Dakle, redovno ispiranje (klistiranje) debelog creva je neophodnost slično kao i spoljašna higijena tela. I sama prirodna medicina neretko se označava kao „Prirodna higijena“, što rečito govori o suštini ove nauke.

Kolon je, nema sumnje, od suštinskog značaja za ispravno funkcionisanje organizma, ništa manje važan od, recimo, srca ili pluća! Naprosto je neverovatno koliko smo malo zainteesovani za stanje ovog ključnog organa! Koliko osoba znate u vašem okruženju da obraća pažnju na ovaj organ?  Da ga redovno ispira, i da ima povremeni rendgenski snimak, koji pokazuje u kakvom je stanju njihov kolon ? Veoma malo, priznaćete!

Mnoge bolesti i tegobe direkto su povezane sa stanjem kolona! Ukoliko kolon nije u stanju ispravne funkcionalnosti to se odražava na sve vitalne organe i na čitav organizam. Možete imati izražene probleme sa, npr. srcem, i jake bolove i pritisak u grudima. Ubeđeni ste da je u pitanju angina pektoris, a da se ustvari radi o zapuštenom srednjem delu kolona  u kojem se nalaze živčani centri koji su povezani sa srcem. Ponekad samo jedno temeljito ispiranje debelog creva automatski dovodi do popuštanja bolova u predelu srca i do saznanja da se ne radi o angini pektoris , pa čak o bilo kakvom oboljenju srca! Već je naprosto u pitanju dejstvo zapuštenog središnjeg dela kolona!

Ovakav slučaj može biti i sa drugim vitalnim organima poput pluća, jetre, bubrega , pankreasa itd. I zato je od ključne važnosti svoje debelo crevo držati u urednom stanju, a to nije teško. Dovoljan je uređaj za duboko klistiranje koji se može kupiti u svakoj apoteci, i malo posvećenosti ovom bitnom organu.

Klistiranje (čišćenje) kolona možete i sami izvoditi što, doduše nije sasvim jednostavno, ali je uz malo volje potpuno izvodljivo. Treba izvršiti dobru organizaciju i pripremiti sve neophodno na dohvat ruke i tada se to lako obavlja. (O ovome sledi poseban članak).

Svakako najjednostavnije, najelegantnije i najlagodnije jeste otići u neku specijalizovanu ustanovu i obaviti detaljno čišćenje. No tu je problem što kod zapuštenih slučajeva sa deformitetima kolona, jedno čišćenje (klistiranje) ni izbliza ne može biti dovoljno i potrebna je serija svakodnevnih klistiranja, i preko trideset u nizu! Tek tada je crevo temeljno očišćeno a sadržaj je redovno šokantan uz pitanje: “Da li je moguće da sam ovo nosio u sebi godinama?!“ Izbacuje se ono što ni u najružnijem snu niste mogli sanjati a što je u vašem debelom crevu pohranjeno i taloženo godinama i decenijama, zapravo od ranog detinjstva.

100 kg trešanja za sezonu

Plod trešnje je jedno od najzahvalnijih, i po ukusu najprijatnijih vrsta voća. Obiluje vitaminima posebno neophodno potrebnim vitaminom C (askorbinska kiselina) kojeg je potrebno svakodnevno unositi jer čovek, za razliku od životinja u prirodi, nema sposobnost da ga proizvodi u svom organizmu.

Ovog ploda na našem selu (barem je tako u mom kraju) ima u izobilju i njegovo sakupljanje nekim čudnim i nemogućim razvojem situacije, izašlo je iz mode. To retko ko radi, gotovo niko, tek poneki zanesenjak koji nije zaboravio svoje srećno detinjstvo i u društvu ptica i stršljenova pentra se po granama glatke kore, među koje spada i dolepotpisani. trešnje grozd crtež free

Trešnje, one rane sorte, dozrevaju nešto pre Nikoljdana, sredinom maja u nižim predelima našeg atara koji se prostire u prečniku od 15 kilometara, a u višem, planinskom području na 600 metara nadmorske visine, krajem maja i početkom juna, tako da sezona traje 30-40 dana. Plodovi su, oni u polju relativno organski pošto se dogodi da su ponekad na ivici njive pod kukuruzom ili pšenicom, dok su oni na planini 100% organik.

Ovo je moje, mogu reći oduvek najdraže voće! Sa njim se mogu meriti samo još lubenice i grožđe. Tako za sezone ovih čarobnih plodova raznih boja i veličina (neretko su one najsitnije i najukusnije) to mi je glavna, svakodnevna hrana! Jedem ih u obilnim količinama, i sasvim sveže direktno sa drveta, po 1,5 kg ujutru i isto toliko pred veče, kao zadnji obrok dana. Mom probavnom aparatu leže da bolje ne može biti, i sve što unesem asimiluje se do zadnje kapi i nikada ne dođe do bilo kakvog vrenja ili prevremene eliminacije, što se ranije znalo ponekad dogoditi, verovatno dok sam čistio probavni aparat. trešnje sitne gomila free

Iako sebe ne smatram frutarijancem (voćojedom) danas verovatno glavnim trendom u ishrani sirovom biljnom hranom, u sezoni voća unosim velike količine svežeg voća i do 5 kg tokom dana, u dva obroka. No koliko obožavam voće, isto toliko volim i povrće, pa i orašaste plodove i semenke uljarica, i glavni obrok svakodnevno oko podneva mi je obilnija salata raznog povrća, ponekad i sa samlevenim orasima ili lešnicima.

Ne verujem da bih mogao postati čisti frutarijanac i pored sve ljubavi prema voću, i to ne zbog brige o količini unešenih proteina, već jednostavno što smatram da je to prilično jednostrana ishrana, pa i monotona. Znam da ima tvrdnji nekih autoriteta da je povrće, zapravo second-hand hrana, ali ja to nisam u stanju prihvatiti, i konzumiram ga sa zadovoljstvom. Prija mi gotovo koliko i voće. Za sada je tako, no ko zna kako će biti u budućnosti, jer čovek vremenom menja svoja uverenja.

Takođe nisam pristalica ceđenja sokova iz voća, radije koristim celovite plodove, a tada probavni organi (creva posebno) dobijaju neophodno potrebnu celulozu za svoje čišćenje. Jedino korenasto povrće (mrkva, cvekla, celer itd.) cedim, inače pristalica sam, generalno, unosa celovite hrane, pa i raznog povrća koje najčešće sitno narežem i narendam, dakle, bez upotrebe blendera ili miksera.

Cediti voće i povrće smatram da je potrebno pre svega osobama sa težim hroničnim oboljenjima, jer se tada čuva preko potrebna energija koja odlazi na termogenezu odnosno proces varenja unešene hrane. Zdrave ili relativno zdrave osobe, verujem da bi trebale unositi celovite namirnice, voće svakako, ali većim delom, takođe, i povrće.