Naturologija (naturopatija)

planin.idiličan pejzaž free

Osnovne principe naturologije postavio je još Hipokrat, a oni su sledeći: priroda ima snagu za lečenje (čuvena je njegova izreka: „priroda leči a lekar brine o bolesniku“); pronađi UZROK i njime se bavi a ne leči SIMPTOM; čoveka tretiraj kao celokupnost: kao telesno, mentalno i duševno biće; nemoj svojim lečenjem naškoditi (primum non noncere); akcenat treba biti na preventivi (bolje sprečiti nego lečiti); lekar treba delovati kao učitelj a ne kao neko ko će izazivati prevelik respekt držeći se na distanci.

Dakle, bitno je tretirati celokupno telo kako bi se otkrio UZROK oboljenja, i to se radi isključivo po zakonima prirode.

Hipokrat je u svrhu lečenja još 400 godina pre Hrista preporučivao DIJETU, ODMOR, GIMNASTIKU, i najprikladniji lek: RAD!

Naturopati (naturolozi) koriste umesto militarističkih metoda alopatske medicine (hemijski medikamenti, zračenje, skalpel) prirodne lekove kao što su hrana i biljke, sunčeva svetlost (helioterapija), voda (hidroterapija), masaža, fizička aktivnost, boravak u prirodi i udisanje čistog vazduha i slično.

Pojam NATUROPATIJA koristi se od kraja 19. stoleća i doslovno znači: Lekovita Moć Prirode (Vis Medicatrix Naturae)

Čovek je oduvek bio samo deo Prirode i Univerzuma, a zdravlje se može postići i održati samo u skladu sa Prirodom.

Koje se bolesti mogu lečiti naturopatijom (naturologijom)?

Ovim metodom i načinom lečenja mogu se lečiti SVI zdravstveni poremećaji, od najlakših preko ozbiljnijih pa do najtežih, hroničnih bolesti! Razvoj ove nauke u poslednjih stotinak godina izuzetno je velik i došlo je do neverovatnih, pa i epohalnih otkrića naročito na području ISHRANE, po mnogim autoritetima , glavnog preduslova dobrog zdravlja. Naturologija je, osim toga, veoma uspešna i kod akutnih stanja gde se, još uvek smatra da je oficijelna medicina, sa svojim razornim hemijskim, sintetičkim supstancama i skalpelom, jedino efikasna. No i akutna stanja često se mogu sasvim uspešno sanirati biljkama, kako onim za svakodnevnu ishranu, tako i lekovitim „travama“.

Arnold_Rikli

Švajcarac Arnold Rikli (1823-1906) smatra se jednim, od dva najpoznatija začetnika moderne naturopatije (drugi je Nemac August Engelhardt 1875-1919)

Arnold Rikli sin industrijalca tkanina bio je narodni lekar i prirodni iscelitelj bez formalnog obrazovanja, dakle samouk, a takvi neretko uđu u najdublje tajne jer su večiti studenti sa entuzijazmom.

Po očevoj želji Arnold je nastavio očev biznis sa tkaninama, Dolazeći često u kontakt sa otrovnim hemikalijama oboleo je „zaradivši“ pored franaka, teško stomačno oboljenje. Uvideo je da od takvog posla svoje zdravlje može sasvim izgubiti. Svojeglav po prirodi, što je konačno karakteristika svih originalnih osoba, odlučno napušta unosan posao i svoju izrazito materijalistički nastrojenu porodicui i odlazi u Sloveniju, na Bled, na duži oporavak. Idealno čist vazduh, sunce, hidroterapija i fizička aktivnost su ga sasvim oporavili od teške bolestii i on je od tada taj način lečenja smatrao najuspešnijim i jedino uspešnim.

Bled mu se toliko dopao da je na rodnu Švajcarsku sasvim zaboravio. Nastanio se na tom čarobnom mestu, i tu je ostao čak 52 godine! Oslobodivši se teške bolesti počeo je ozbiljno da izučava prirodne metode lečenja, tj. naturopatiju.

Bled je pod njegovim sugestivnim uticajem oživeo i u to vreme postao jedno od najpopularnijih prirodnih lečilišta u Evropi!

Za Riklija sunce, vazduh i čista voda su izvor zdravlja. Čuvena je njegova izreka: „ voda je dobra, vazduh je još bolji, ali sunce je najbolje“. Vremenom je došao do otkrića da je SUNCE nalblagotvornije po ljudsko zdravlje. Tako danas se smatra osnivačem naturizma (nudizma).

U to vreme, sredinom 19. stoleća, na Bledu su se mogli videti brojni golišavi turisti, pod Riklijevim direktnim uticajem, što je kod lokalnog stanovništva izazivalo blagi užas i zaprepašćenje, shodno tadašnjim vladajućim moralnim normama, No, Rikli slobodouman i samosvojan, nije se puno obazirao na to, zbog čega je, logično, malo bio omiljen u okolini  gde je živeo.

Svoje metode prirodnog lečenja Arnold Rikli je opisao u više knjiga, od kojih se njih pet i danas nalazi u Narodnoj univerzitetskoj biblioteci Slovenije. Njegovo učenje o lekovitosti sunca, vode i vazduha znatno je uticalo na kasniji burni razvoj naturopatije, bez obzira na to što on nije stavljao glavni akcenat na ishranu, iako se i on i gosti Bleda u svrhu lečenja i oporavka hranili vegetearijanski.

Paprikaš

Kako je ishrana biljnom sirovom hranom, pretežno slatkog ukusa gde, u poslednje vreme dominira voće, predlažem za promenu ljubiteljima nešto žešćeg ukusa, ovaj recept koji podseća na ona „klasična“ tj. konvencionalana jela, za koja smo svi emocionalno vezani.
Ovaj recept spada u „slana“ jela mada se može jesti bez imalo soli, ili sa malo nerafinisane, morske. Akcenat je, dakle na ljutom, koje neki smatraju nepodesnim za naše probavne organe, pa i štetnim. No, ima ubedljivih dokaza da je ljuta paprika ( a i ostale ljute biljke poput belog i crnog luka, rena, rotkve itd.) veoma korisna za ljudski organizam jer podstiče cirkulaciju krvi i time organe nagoni na aktivnost i na taj način ozdravljuje.
Moram priznati da sam ljubitelj ljutog još iz vremena kada sam se hranio čisto konvencionalnom hranom. Tada sam obožavao domaći ajvar i verovao da je to jedna od najukusnijih i najboljih namirnica. Možda bi to i mogao biti da nema u njemu rafinisanog zejtina i da se onoliko ne kuva. No nešto slično može se napraviti i u sirovoj varijanti i da opet bude isto tako ukusno.
Paprikaš koji često pripremam sa ljutom (ali stvarno ljutom) alevom paprikom podseća na, kod nas popularni ajvar. Pravim ga na sledeći način.paprika freeSweet-Red-Cherry-Tomato-in-Glass-Bowl__IMG_9913-150x150  čeri parad. free
Uzmem dva oveća ili tri srednje veličine, dobro sazrela paradajza (preko zime iz zamrzivača), sameljem ih i odstranim opnu jer je teška za žvakanje, a i nesvarljiva je s obzirom da je čista celuloza. U tu smesu ubacim vrh punu kafenu kašičicu tucane ljute aleve paprike. Paprika se ubacuje u onoj količini koliko želite da jelo bude ljuto. U početku malo a zatim kada se priviknete sve više i više.
Zatim dodam oko 200 grama kukuruza šećerca, oko 100 grama graška, dve omanje mrkve sitno narendane, pola crne rotkve takođe sitno narendane. Omanju glavicu crnoga luka sitno naseckanog i dva čena belog isto sitno naseckanog. Još dve vrh supene kašike mlevenih oraha i po jednu do dve supene kašike maslinovog i nerafinisanog suncokretovog ulja. Ponekad dodam i malo naklijalog semenja suncokreta i tada izbacim suncokretovo ulje. Ponekad stavim i malo nerafinisane krupnije morske soli ako je imam ili isto takvu sitnu. Celu smesu dobro izmešam drvenom kašikom koja mi služi i za jelo, i u posudi od gline „podgrejem“ odnosno temperiram do 40 Celzijusa da bi jelo bilo ukusnije.
Za ovo jelo treba imati na dohvat ruke čisti pamučni ubrus jer je obilno znojenje pratilac ovako pripremljenog ručka. No znojenje je zdravo i ne treba ga izbegavati prilikom obroka, tako se nekada obedovalo, ljudi su bili crveni u licu i obilno se znojili komentarišući glasno svoj doživljaj a atmosfera za trpezarijskim stolom sa brojnim članovima bila vesela kako i najbolje odgovara probavi i asimilaciji unešene hrane.
Danas uz namirnice iz supermarketa telo ostaje sasvim hladno i nema nikakvih reakcija, sve je mehanički čin kao kada na pumpi sipate naftu u rezervoar automobila. Denaturisana „hrana“ bez biljnih vlakana i prirodnih sadržaja i ukusa prolazi kroz probavni trakt ne podstičući organizam na reakciju koja je znak da je organizam živ, i da prirodno funkcioniše.

Ljuta paprika za bolju cirkulaciju

Dobra cirkulacija krvi osnova je zdravlja ljudskog organizma.
Današnji način življenja unošenjem mrtve industrijski proizvedene „hrane“ dovodi do lošeg rada svih organa pa tako i lošu cirkulaciju krvi. Kada se tome doda i nedovoljna fizička aktivnost, i neretko nezdravi emocionalni odnosi sa drugim osobama dolazi se do stanja apatije i rezignacije.
Rezignacija usled frustriranosti i nemogućnosti ostvarenja ličnosti, koja je ponekad i patološke prirode (bolesna sujeta, težnja za moći radi moći) dovodi do stanja pasivnosti i apatije što se negativno odražava i na cirkulaciju krvi koja, ako je izrazito loša proizvodi brojne bolesti, pa i one najteže.
Takođe prejedanje, pored toga što izaziva veoma veliku potrošnju energije kojom organizam raspolaže, u isto vreme tokom varenja najveći deo krvi odlazi u probavni trakt, ostavljajući mnoge organe sa nedovoljnom količinom i tada nastaju smetnje u funkcionisanju, a kod oslabelog organizma te se smetnje manifestuju često i dramatično.
Kako poboljšati cirkulaciju krvi?paprika u bašti free
Danas se u te svrhe koriste uglavnom veštački stimulansi iz proizvoda prehrambene industrije, poput belog šećera, koji je nezaobilazan i nalazi se gotovo u svakom gotovom šarenoupakovanom proizvodu koji i ne mora biti „slatkiš“. Ima ga čak i u slanim proizvodima na bazi mesa, mleka i jaja!
Tu su zatim „stimulatori“ poput alkohola, kofeina, nikotina i dr. za koje se smatra da „podižu“ funkcije tela i “oživljuju“ organizam. Svakako, ti veštački stimulansi nisu pravo rešenje iz prostog razloga što imaju dejstvo droge, a droga, zasigurno vodi u zavisnost i razara organe.
Jedan od prirodnih i neškodljivih „stimulansa“ svakako je ljuta paprika, bilo da je usitnjena (tucana) ili pak celi plodovi. Lakše je koristiti usitnjenu jer se zbog svoje izrazite ljutine lakše konzumira, bilo rastvaranjem u vodi ili nezaslađenom soku, ili ubacivanjem u razna sirova jela od povrća, kojima daje izvanredan ukus i aromu poput najboljeg začina.
Ljuta paprika je jedna od svega nekoliko biljaka iz bašte „čudesnih svojstava“ i neverovatnih gotovo magičnih moći ( u tom pogledu samo joj je ravan beli luk (češnjak). Ta je lekovitost prisutna samo u vrsti izrazito ljute paprike, no mnogi ljudi nisu naviknuti na izrazitu ljutinu pa tako ne mogu koristiti blagodeti ove veoma lekovite biljke koja je u stanju da leči i bolest broj jedan današnje „civilizacije obilja“: bolest srca! A takođe veoma je korisna i kod vrsta najtežih bolesti poput kancera, leukemije, šloga i dijabeta.
Svako od nas na ovu žestoku biljku, u početku reaguje odbojno, no upornošću, stalnim i postepenim povećanjem „doze“ organizam se navikava i vremenom postaje mu „normalna“ namirniica kao i svaka druga, a ljutina se gotovo i ne primećuje, ili bar ne deluje iritirajuće i odbojno. Znojenje je redovni pratilac konzumacije, ali znojenje je i samo zdravo, no ono nije glavni činilac lekovitosti ove biljke, već je to hemijska supstanca u njoj pod imenom KAPSAICIN koji ima naročito lekovito dejstvo na ljudski organizam.
Kapsaicin deluje izrazitim i gotovo trenutnim snižavanjem visokog krvnog pritiska koji je najčešće uzrok teških stradanja organa, srca i mozga pre svega. Zbog toga srčani bolesnici ovu biljku nose sa sobom umesto štetnih hemijskih medikamenata.
Ljuta paprika ne samo da je efikasna u lečenju već je veoma dobra i u preventivi. Zato je treba redovno imati, u kući a najbolje iz sopstvenog organskog vrta, ali i u nedostatku takve ima rešenja, jer se može naći u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane baš onakve ljutine koja je i potrebna. Doduše kako je uzgajana, organski ili hemijskim tretiranjem, to ne možemo sa sigurnošću znati, ali ima očekivano lekovito dejstvo. Ovo sam proverio kupivši manju količinu u nedostatku one iz moje bašte. Pokazala se veoma kvalitetnom. Nadam se da nije nikakav izuzetak već pravilo dobre proizvodnje.
Danas postoje i gotove tinkture ljute paprike, što je elegantan način konzumiranja, no daleko skuplji od rinfuzne, tucane, za mene prihvatljivije i, ipak sigurnije.

Hidroterapija

Ma koliko hrana bila značajna i sigurno najznačajnija u očuvanju zdravlja, pa i u samom lečenju kada nam je zdravlje ugroženo, hrana, ipak NIJE SVE.bazen free

Čovekovo zdravlje jeste niz kockica koje moraju da se idealno slože u mozaik da bi ono bilo dobro. Možemo se hraniti savršenom hranom u sirovom obliku i organske proizvodnje,ali ako smo statični sa nedovoljno fizičke aktivnosti, što je čest slučaj, ta savršena hrana ne može imati očekivani efekat.

Jedan od osnovnih preduslova za dobro funkcionisanje organizma jeste svakako, dobra CIRKULACIJA krvi. Dobrom, ispravnom, ishranom čiste se krvni sudovi, što je veoma važno, ali statičnost i pasivnost (fizička ali i psihička, odnosno emocionalna) usporava kolanje krvi, i to je onda nevolja za organizam i za glavni organ, srce, jer u tom slučaju otežano pumpa krv do najudaljenijih kapilara i tako dolazi do smetnji u funkcionisanju čitavog organizma.bosonog na plaži free

Cirkulacija krvi može se jednostavnim, postupkom uz pomoć vode značajno ubrzati i time „podići“ čitav organizam iz apatije i letargije. U prirodnoj medicini, odnosno hidroterapiji postoji niz načina da se utiče na cirkulaciju krvi. Jedan od starih i proverenih načina jeste : TOPLO-HLADNO. Ova vežba se može lako izvoditi i u kućnim uslovima u svakom domaćinstvu i nisu potrebni posebni uslovi niti bilo kakve đakuzi-kade. Obična kada ili čak samo tuš mogu dobro poslužiti. Terapija se izvodi tako što se telo prvo izlaže postepeno sve toplijoj vodi, do maksimalne toplote. Zatim se naglo prebacuje na hladnu izvesno vreme (sami određujemo koliko će to biti prema onome kako se osećamo) pa zatim opet na toplu, odnosno vruću, pa i vrelu.To se vremenski radi onoliko koliko možemo da izdržimo. U početku manje vremena pa sve više i više.havaji plaža freeplaža sa vajatom free

Na ovaj jednostavan i „starinski“ način krv u našem organizmu ubrzano struji dopirući do najsitnijih, perifernih kapilara. Oživljava se čitav organizam i hrani krvlju.

Ovu terapiju ako je organizam konstantno malo aktivan ili neaktivan potrebno je što češće primenjivati. U pravom smislu reči ovo i nije terapija jer nešto usporenija cirkulacija i nije bolest već tegoba pa je ovo adekvatna mera. Kod težih bolesti pa i kod najtežih, hidroterapija igra veoma značajnu ulogu, ništa manju od pravilne ishrane ćelija sirovom biljnom hranom u obliku sveže ceđenih sokova. Oboleli organi ponekad ne mogu se pokrenuti i dovoljno regenerisati samo dobrom ishranom ćelija. To nije dovoljno pa se u tim situacijama preduzimaju, u prilčnoj meri složene metode  hidroterapije.

Te metode i načini ponekad su izraženo drastični s obzirom da se često radi o osobama starijeg doba i iscrpljenih organizama, ali to je tada jedino rešenje i jedini spas, doslovno, samog života. Najčešće se radi o „pacijentima“ od kojih je zvanična medicina digla ruke iskoristivši prethodno čitav arsenal svojih sredstava dokazano neefikasnih. Svojim rigidnim, nefleksibilnim pa i nehumanim metodama, oficijelna medicina,  neretko, teže obolelog dovodi u bezizlaznu situaciju i na kraju ga otpušta iz bolnice i prepušta „sudbini“.Tada prirodna medicina, osporavana ali efikasna, u ovom slučaju hidroterapija stupa na scenu i ako se pravilno izvodi gotovo uvek dolazi do uspeha i poboljšanja zdravstvenog stanja. O ovom načinu biće detaljno reči u nekom od narednih članaka s obzirom da zahteva dužu elaboraciju koja prelazi okvir ovog posta.

Voda sama po sebi čudesno je blagotvorna (po ovome samo sunčeva svetlost može sa njom da se poredi) na ljudsko zdravlje, počev od običnog čestog umivanja lica, preko običnog kupanja pa do specijalnih i brojnih načina hidriterapije. Svi znamo da boravak za vreme leta na bazenu, reci, jezeru a pogotovu na moru,čovek i dete na obali jezera free znatno podiže nivo našeg zdravstvenog stanja. Sam dodir vode na kožu veoma povoljno deluje ne računajući plivanje, savršen fizički napor kao stvoren po meri našeg tela i organizma. Retko koji sport tako dobro deluje jer je ovde čitavo telo (i svi mišići) ravnomerno u akciji. Naravno da sa plivanjem ne treba preterivati ako smo van fizičke forme jer tada može to imati loše efekte.

Zato svaku priliku za boravak u vodi treba iskoristiti, što je znatno jednostavnije u letnjim mesecima, mada je to, u poslednje vreme u gotovo svim gradovima moguće i u zimskom periodu, u zatvorenim bazenima dostupnim širokoj publici  .

  

Lečenje voćem

Opšteusvojeni način života tzv. moderne civilizacije rezultira stanjem društva u kojem nema zdravih ljudi. Svi smo (čak i deca!) u situaciji da se lečimo!

Čovek se, od svih živih stvorenja u prirodi, jedini mora „lečiti“ da bi se održao koliko-toliko na životu. Sličnih slučajeva nema.

Najjednostavnije (i najčešće) kada od bolova ne možemo normalno da funkcionišemo prosto se nagutamo šarenih pilula, iz bogatog arsenala farmaceutske industrije jednog od nekoliko najvećih strašila našeg doba, i, kako smatramo, problem rešen. No gutanjem hemije koja uništava naše organe i vremenom prelazi u narkomansku zavisnost, problem se ni izbliza ne rešava! Samo se zataškava i odlaže „do pronalaska spasonosnog leka.“jagode lepa free

Većina ljudi sanja o tome (i potajno se nada) da će razvitak medicinske nauke današnjim tempom „koracima od sedam milja“ u skorijoj budućnosti, konačno otkriti „čarobnu pilulu“ koja će ljudima omogućiti da žive svakodnevno bahanalijski: da ne spavaju noćima, da udišu olovo iz auspuha automobilskih, da se nalivaju alkoholom i kofeinom, uz to „čureći cigaru“, da jedu sve što im dođe pod ruku i što se iznese na „tezgu“, a da ,opet, pucaju od zdravlja.

Oni trezveniji među nama, uviđaju svu pogubnost ovakvog antiživotnog načina „življenja“ i pokušavaju, ma kako donkihotski kompaktnoj većini izgledali, da pronađu način normalnijeg lečenja, ako se već mora lečiti.

Jedan od proverenih i efikasnih, uz to neškodljivih, načina jeste svakako lečenje VOĆEM.

VOĆE je čovekova najbolja hrana, a istovremeno i najbolji lek, kako je to znao i govorio neobaveštenima još „otac medicine“ veliki Hipokrat. Čovekov organizam tako je od Boga sazdan da može da ispravno funkcioniše samo ako mu se omogući da dobije ono „gorivo“ za koje je i projektovan, što je, ma kako čudno zvučalo, i logično, a to su nesumnjivo biljke iz prirode, voće na prvom mestu, ali i povrće. I to je tako još od pre 150 miliona godina, dok je još živeo na drvetu, pa do danas. A tako će, po svemu sudeći, biti dok ga bude na zemlji.

Zašto je voće najefikasnije u lečenju?

VOĆE je najbogatije životvornim supstancama koje se nazivaju enzimi  i zbog toga najefikasnije u ispiranju decenijama nataloženih otrova, kako vreme prolazi sve prisutnijih u čovečijem organizmu, koji po nekim autoritetima iz ove oblasti, liči na septičku jamu! Krvni sudovi: arterije, vene i sitni kapilari, većini danas su zakrečeni vapnom iz takozvane hrane koja se kupuje po marketima, a koja nije ništa drugo do NEORGANSKI otrov napravljen sa jedinom svrhom i idejom, da traje i da proizvođaču donese profit.

Jedino voće (poželjno je organski proizvedeno) ima tu moć da vapno razgrađuje i otapa, i deformisane i izmučene organe poput jetre, pankreasa, bubrega, želuca i debelog creva, vremenom regeneriše i oporavlja. Doslednim unošenjem voća u dužem periodu ( ne treba imati iluzija da je to moguće u kratkom roku!) krv, ćelije i organi obnavljaju se i oporavljaju i od najtežih bolesti! U tom pogledu jedino je POST efikasniji i „brži“. Svi drugi lekovi i „lekovi“ daleko su od takvih moći.voće veoma lepo free

Novija istraživanja na polju prirodne prehrane pokazuju da čovek može živeti bez problema, dakle zdravo, samo na voću! I tada njegov organizam i njegova krv i ćelije dolaze na svoje. VOĆE je energija koja stiže u ćelije „ekspresno“ gotovo odmah po unošenju u organizam, već od usne šupljine! Jednostavni voćni šećeri su ono „gorivo“ za koje je naš organizam projektovan, a njih ima najviše, razumljivo, baš u voću koje ne zahteva mučan proces varenja u želucu i crevima koji kod unešene termički obrađene hrane, oduzima golemu energiju, i tada čovek nije ni za šta. Svi znamo kako se osećamo posle „pravog“ ručka: malaksalo i pospano, ophrvano mučnim varenjem. Sa voćem toga nema. Energija stiže, jer varenja i nema, gotovo trenutno do svih ćelija hraneći ih i oporavljajući istovremeno od brojnih (i sve brojnijih) ataka hemije iz atmosfere i samih namirnica ili „namirnica“. Artikala prehrambene industrije koji se nekim čudom nazivaju, i smatraju, hranom.

VOĆE  ne samo da leči, oporavlja i vitalizuje ćelije, već je istovremeno i odlična preventiva! Dosledno koristeći voće, organizam jača a takođe i imunitet. Vitalne materije iz voća, pre svega ENZIMI ali i vitamini i mineralne soli jesu ono što je našem organizmu najpotrebnije. Precenjene i mitologizirane belančevine potrebne su u iznenađujuće malim količinama, a takođe i masti, i to isključivo biljnog porekla iz sirovih biljaka, koštunjača pre svega (orah, lešnik, badem) i to je sve što nam je potrebno za život bez lekova, kako hemijskih tako i biljnih.

fruts pijaca lepa

Buđenje proleća

„Ma kako nastojali ljudi, kad ih se nekoliko stotina hiljada skupi na nevelikom prostoru, da unakaze zemlju na kojoj se tiskaju, ma koliko je nabijali kamenjem da ništa ne nikne na njoj, ma kako nastojali da počupaju tek izniklu travku, ma koliko sve zakužili dimom kamenog uglja i nafte, ma koliko kresali drveće i razgonili sve životinje i ptice-proleće je čak i u gradu proleće. Sunce greje, oživela trava raste i zeleni se svuda gde je nisu počupali- ne samo po travnjacima bulevara, već i između kamenih ploča, a breze, topole i divlje trešnje otvaraju svoje lepljive, mirisne listiće; na lipama bujaju i pucaju pupoljci; čavke, vrapci i golubovi, puni prolećne radosti, već pripremaju svoja gnezda, a muve ogrejane suncem, zuje oko zidova. Veseli su i biljke i ptice i bubice i deca. Ali ljudi-veliki odrasli ljudi, i dalje obmanjuju i muče i sebe i druge. Ljudi ne smatraju da je sveto i značajno to prolećno jutro i lepota sveta božjega što je stvorena radi blagodeti svega živoga- ta lepota koja rađa želju za mirom, slogom i ljubavi, već da je sveto i značajno ono što su sami izmudrovali kako bi mogli da vladaju jedni drugima.“

Lav Tolstoj “ VASKRSENJE“

 

Kukuruz šećerac

Ono što je brašno, odnosno hleb, u konvencionalnom načinu ishrane, u prirodnoj ishrani jeste kukuruz šećerac! I više od toga! Nema zahvalnije namirnice u pripremanju obroka žive, prirodne ishrane! Svakom jelu bilo da je slatko ili slano, daje poseban, izuzetno prijatan ukus i šmek. U sve se meša, što bi se reklo.

Preko zime posebno dolazi do izražaja, s obzirom na nešto sužen izbor namirnica. Zamrznuti šećerac idealna je mogućnost za brzo i lako pripremanje obroka. Ne zahteva nikakvu obradu, samo odmrzavanje (najbolje ostaviti ga preko noći izvan zamrzivača) i lagano podgrevanje do 40 Celzijusa, i gotov obrok!kukuruz-secerac-300x225

Posebno je pitanje koliko je kvalitetan kupljeni u standarnom pakovanju od 450 grama, kojeg nude svi bolje snabdeveni marketi. Sigurno nije organski proizveden, a šta sve sadrži u sebi to samo Bog zna, i oni koji ga- iz profiterskih razloga, isključivo- proizvode. No i takav kakav je, s obzirom da nema u sebi nikakvih konzervansa i aditiva, jer za zamrzavanje tako nešto, na sreću, i nije potrebno, prihvatljiv je u nedostatku organski proizvedenog koji se i kod nas može (doduše po znatno višoj ceni) kupiti, a u poslednje vreme ponuda je sve veća i bogatija. Treba ga, dakle kupiti na vreme od organskog proizvođača sa sertifikatom (spisak takvih proizvođača nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede) i samostalno upakovati u kese od pola i jednog kilograma, i zamrznuti. Veća količina je poželjna jer tokom dugih zimskih meseci odlazi dan za danom, i najednom primetite da je zaliha na kraju.

Šećerac je preporučljiviji od mnogih žitarica (od pšenice posebno) s obzirom na to da ne sadrži štetni gluten pa je to kvalitet više i preporuka plus za ionako savršenu namirnicu.

Idealna je situacija lična proizvodnja u sopstvenom bio-vrtu. Tada ste sasvim sigurni u ono što proizvodite, i to je najjeftinija i ujedno najsigurnija mogućnost opskrbe ovom superkvalitetnom namirnicom. Dodatna korist je fizički angažman oko obrade vrta na čistom vazduhu i suncu, koji je bolji i zdraviji od bilo kojeg vežbanja u zatvorenom prostoru kao što su teretane i stanovi.

Na kraju evo recepta i načina kako pripremam jelo u slanoj varijanti sa kukuruzom šećercem. „Slano“, uslovno rečeno jer stavljam sasvim malo morske soli jedino prihvatljive u prirodnoj ishrani.

Količina za jednu osobu:šećerac free

-Pola kilograma kukuruza šećerca

-jedan paradajz (iz zamrzivača) srednje veličine

-jedna šargarepa, sitno narendana

-polovina crne rotkve, sitno narendana

-pola glavice crnoga luka, sitno naseckane

-pola glavice beloga luka (češnjaka), sitno naseckanog

-dve supene kašike samlevenih oraha

-jedna supena kašika maslinovog ulja

-jedna supena kašika hladno ceđenog suncokretovog ulja

-malo morske soli, po mogućnosti krupnije

Gotovu smesu dobro izmešati i blago temperirati do 40 stepeni Celzijusa jer je tada jelo ukusnije.

 Prijatno!