Buđenje proleća

„Ma kako nastojali ljudi, kad ih se nekoliko stotina hiljada skupi na nevelikom prostoru, da unakaze zemlju na kojoj se tiskaju, ma koliko je nabijali kamenjem da ništa ne nikne na njoj, ma kako nastojali da počupaju tek izniklu travku, ma koliko sve zakužili dimom kamenog uglja i nafte, ma koliko kresali drveće i razgonili sve životinje i ptice-proleće je čak i u gradu proleće. Sunce greje, oživela trava raste i zeleni se svuda gde je nisu počupali- ne samo po travnjacima bulevara, već i između kamenih ploča, a breze, topole i divlje trešnje otvaraju svoje lepljive, mirisne listiće; na lipama bujaju i pucaju pupoljci; čavke, vrapci i golubovi, puni prolećne radosti, već pripremaju svoja gnezda, a muve ogrejane suncem, zuje oko zidova. Veseli su i biljke i ptice i bubice i deca. Ali ljudi-veliki odrasli ljudi, i dalje obmanjuju i muče i sebe i druge. Ljudi ne smatraju da je sveto i značajno to prolećno jutro i lepota sveta božjega što je stvorena radi blagodeti svega živoga- ta lepota koja rađa želju za mirom, slogom i ljubavi, već da je sveto i značajno ono što su sami izmudrovali kako bi mogli da vladaju jedni drugima.“

Lav Tolstoj “ VASKRSENJE“

 

Kukuruz šećerac

Ono što je brašno, odnosno hleb, u konvencionalnom načinu ishrane, u prirodnoj ishrani jeste kukuruz šećerac! I više od toga! Nema zahvalnije namirnice u pripremanju obroka žive, prirodne ishrane! Svakom jelu bilo da je slatko ili slano, daje poseban, izuzetno prijatan ukus i šmek. U sve se meša, što bi se reklo.

Preko zime posebno dolazi do izražaja, s obzirom na nešto sužen izbor namirnica. Zamrznuti šećerac idealna je mogućnost za brzo i lako pripremanje obroka. Ne zahteva nikakvu obradu, samo odmrzavanje (najbolje ostaviti ga preko noći izvan zamrzivača) i lagano podgrevanje do 40 Celzijusa, i gotov obrok!kukuruz-secerac-300x225

Posebno je pitanje koliko je kvalitetan kupljeni u standarnom pakovanju od 450 grama, kojeg nude svi bolje snabdeveni marketi. Sigurno nije organski proizveden, a šta sve sadrži u sebi to samo Bog zna, i oni koji ga- iz profiterskih razloga, isključivo- proizvode. No i takav kakav je, s obzirom da nema u sebi nikakvih konzervansa i aditiva, jer za zamrzavanje tako nešto, na sreću, i nije potrebno, prihvatljiv je u nedostatku organski proizvedenog koji se i kod nas može (doduše po znatno višoj ceni) kupiti, a u poslednje vreme ponuda je sve veća i bogatija. Treba ga, dakle kupiti na vreme od organskog proizvođača sa sertifikatom (spisak takvih proizvođača nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede) i samostalno upakovati u kese od pola i jednog kilograma, i zamrznuti. Veća količina je poželjna jer tokom dugih zimskih meseci odlazi dan za danom, i najednom primetite da je zaliha na kraju.

Šećerac je preporučljiviji od mnogih žitarica (od pšenice posebno) s obzirom na to da ne sadrži štetni gluten pa je to kvalitet više i preporuka plus za ionako savršenu namirnicu.

Idealna je situacija lična proizvodnja u sopstvenom bio-vrtu. Tada ste sasvim sigurni u ono što proizvodite, i to je najjeftinija i ujedno najsigurnija mogućnost opskrbe ovom superkvalitetnom namirnicom. Dodatna korist je fizički angažman oko obrade vrta na čistom vazduhu i suncu, koji je bolji i zdraviji od bilo kojeg vežbanja u zatvorenom prostoru kao što su teretane i stanovi.

Na kraju evo recepta i načina kako pripremam jelo u slanoj varijanti sa kukuruzom šećercem. „Slano“, uslovno rečeno jer stavljam sasvim malo morske soli jedino prihvatljive u prirodnoj ishrani.

Količina za jednu osobu:šećerac free

-Pola kilograma kukuruza šećerca

-jedan paradajz (iz zamrzivača) srednje veličine

-jedna šargarepa, sitno narendana

-polovina crne rotkve, sitno narendana

-pola glavice crnoga luka, sitno naseckane

-pola glavice beloga luka (češnjaka), sitno naseckanog

-dve supene kašike samlevenih oraha

-jedna supena kašika maslinovog ulja

-jedna supena kašika hladno ceđenog suncokretovog ulja

-malo morske soli, po mogućnosti krupnije

Gotovu smesu dobro izmešati i blago temperirati do 40 stepeni Celzijusa jer je tada jelo ukusnije.

 Prijatno!     

Bio-vrt bez muke

Imati svoje sopstveno povrće i voće, svoju organic-baštu danas je vrednije no imati status tzv. uspešne osobe (biznis, estrada, sport, umetnost itd.) jer svo materijalno bogatstvo malo vredi ako se hranimo džank „hranom“ proizvedenom isključivo sa jednom svrhom: da beskrupuloznom proizvođaču otrova koji se, odnekud, nazivaju hranom donese PROFIT.Cucumber-Fruit_122694-150x150 krastavac freeCabbage_211445-150x150 kupus

Šareno upakovani, legalni otrovi sa polica dućana privlače nas kao što med privlači muve, i bez imalo svesti o onome šta radimo, hrlimo u hipermarkete uzimajući na ulazu često veliku korpu pa i kolica da se dobro opskrbimo, jer nam bez rafinisanog zejtina, belog brašna, belog šećera i kuhinjske soli nema života. To nam je duboko ucepljeno u mozak, pa i genetski „zapisano“, i teroriše nas istrajno godinama i decenijama.

Danas i na selu retko se može naći  hemijski netretirano povrće i voće. Seljak se „emancipovao“  i „prosvetio“ televizijom, pa nemilice soli hemiju preko svojih proizvoda, i poznaje nazive svih mogućih preparata kao da je diplomirao hemiju, a sve ne bi li što više profitirao i sazidao što visočiju kuću koja će komšiluk oboriti s nogu svojom impozantnošću.Green-Leaves-of-Celery_91470-150x150 celer list freeOrganic-Raw-Pumpkin-Seeds_62821-150x150 tikvene semenke free

Jabuka se prska 20 (i slovima: dvadeset) puta, a povrće i žitarice izdašno i neštedimice „obogaćuju“ raznim UREA-ma, KAN-ovima i NPK- đubrivima. Reći nekom da nameravaš da svoje povrće gajiš ubuduće bez navedenih otrova izaziva otvoren podsmeh i obavezno pitanje: „Pa šta će da ti rodi?!“. Vrtlarenje bez hemijskih otrova danas se kod najvećeg procenta ljudi, ne može ni zamisliti. Jednostavno: nemoguća misija.

Ipak, treba uprkos svemu imati sopstveni organic-vrt. To je prava blagodet, a i jedini način da se sačuva dobro zdravlje, jer tada ne zavisimo od industrije „hrane“ koja nam radi o glavi, i svoj smo gospodar. A bar zemlje u Srbiji ima koliko hoćete. Zaparloženih parcela ima kud god da krenemo, jer se narod u protekle dve-tri decenije odvikao od rada, i gotovo plebiscitarno, opredelio za špekulaciju i lenstvovanje kao životnu filozofiju. A suvišno je i reći da masovno ima kriminala, jer je to, kako mnogi misle „najisplativije“ i „najslavnije“ zanimanje.Sweet-Red-Cherry-Tomato-in-Glass-Bowl__IMG_9913-150x150  čeri parad. freeWaterMelon-Slices_92672-150x150 lubenica free

Gotovo svako od nas, u ovom ili onom kolenu, potiče sa sela, i na selu ima makar parče zemlje, zakorovljeno, naravno. A i oni koji to nemaju, za sitne novce mogu kupiti komad zemlje, koja je kod nas danas u bescenje. Džabaluk.

Kako napraviti bio-vrt a da nam to ne bude robija, već lagodan i rekreativni posao, pa i stvaralaštvo? Iako, ovo na prvi pogled izgleda kao utopija i nemogućnost, ipak je sasvim moguće. Postoji način i „tehnologija“ koju su otkrili kreativni ljudi posvećeni zdravlju i pravilnoj ishrani, a opet koji nisu nikada imali ideju i želju da budu robovi rada. Dakle, rekreirati se na čistom vazduhu i suncu, zabavjlati se na neki način, i uz to imati obilje sasvim zdravih plodova povrća, voća, žitarica, uljarica itd.

Reč je o vrtlarenju bez destrukcije zemljišta, preoravanja, „ kultivisanja“ (lepa reč!) „friziranja“(još lepše rečeno!) kao kada friziramo kosu, a ko to ne radi da bi lepše i privlačnije izgledao?

Kako se zemlja obrađuje na konvencionalan način?

Dakle, uobičajeno (i nekritički) seljak, ali i zemljodelačke firme, u jesen duboko pooru i isprevrću zemlju, uništivši pritom prirodnu ravnotežu i korisne organizme koje žive u njoj, i ostave je mrazu da je „frizira“ kako bi u proleće bila sitna, mekana, rahla i pogodna za obradu, ali i mrtva, višegodišnjom eksploatacijom bez prirodne obnove mineralnih, organskih đubriva.

Novi način proizvodnje biljaka NE PODRAZUMEVA oranje niti bilo kakvu destrukciju zemljišta! Za tim jednostavno nema potrebe! Zatravljeno zemljište jednostavno se pokosi i prekrije čistim planinskim senom debljine 20-30 centimetara. Te materije su idealno đubrivo za zasejane biljke i nije potrebno dodavati nikakvo drugo, pa ni stajnjak koji je, usput rečeno, danas pun svega neprirodnog i nezdravog (hormona rasta, antibiotika, raznih hemikalija iz hrane kojom je stoka hranjena). Pod uticajem atmosferskih prilika: kiša, sneg, sunce čisto planinsko seno se razlaže i đubri zemlju i istovremeno ne dozvoljava korovu da naraste.paprika crvena i zelena free

Povrće sadi se kao seme ili rasad u  razgrnutoj smesi od natrulog sena, koja se zove malč ili stelja.To su idealni uslovi da zasejano (zasađeno) raste na sasvim prirodan način bez dodavanja štetnih materija koje su sasvim nepotrebne za rast biljaka. Uz to rad je minimalan, samo setva rukom koja može biti i razonoda, bez upotrebe mašina i ogromnog rada (i izdataka) na oranju, drljanju, potom tek sejanju, a zatim okopavanju, odnosno tretiranju zemljišta raznim „Total“-ima koji ostavljaju zemljište golo i crno kao na nekoj mrtvoj planeti, na kome štrče biljke neprirodno i nestvarno, kao da su od plastike, udenute u tlo.

Još jedna prednost ovog načina vrtlarenja jeste što malč (stelja) drže rahlu zemlju ispod, konstantno vlažnom pa je i za sušnih leta rod obilan i bez polevanja. Polevanje, u veoma malim količinama vode- što je na manjim parcelama lepa razonoda,  jer se obavlja na tradicionalan „starinski“ način sa kantom koja ima „lulu“ sa perforiranom prskalicom na kraju- potrebno je samo nekoliko dana po zasađivanju da bi zrno ili rasad krenulo, odnosno da bi se primilo, da ga jako sunce ne bi osušilo. Inače, polevanje posle toga nije potrebno jer, kao što je rečeno, malč drži tlo konstantno vlažnim, štiteći ga od sunca i vetra.

Dakle, u ovom prirodnom načinu vrtlarenja, akcenat je na đubrenju tla što se radi, rečenim malčiranjem sa, najbolje je, prirodnim senom, ali i opalim lišćem sa čistih planinskih terena. Ovim načinom ne „hrane“ se samo biljke kako je to uobičajeno sa veštačkim đubrivima, već se celokupno zemljište konstantno, raspadom vlažnog sena, odnosno čiste trave, đubri i time hrani zasađene biljke bolje od svih drugih đubriva. Tako, iskustvo je, da se iste biljke mogu godinama sejati na istom mestu bez rotiranja kako je uobičajeno, jer se tlo neprekidno obogaćuje različitim supstancama iz prevrelog sena. Ovde nije potrebno ni spravljati kompost na kraju vrta pa ga onda razbacivati po bašti, ili stavljati uz biljke. To je težak, nepotreban i suvišan posao.

Šta se smatra manom ovog načina vrtlarenja?

Ovakvi vrtovi iako gotovo nikada ne „omanu“ u rodu, i u pravilu, izdašno rađaju, ne izgledaju na prvi pogled, atraktivno ni „uređeno“ i milovidno na način kako su to uređene park-bašte. Tu je sve jednostavno (no ne i ružno kako se ponekad smatra) i svrhovito. Obilje različitih plodova bez težeg rada, ali ne i atraktivan vrt za pokazivanje gostima. Vrt će biti lep svakom ko razume ovaj način vrtlarenja, i to je dovoljno.povrće, lepa free

Za one koji se žele baviti, makar i na minijaturnoj površini, ovim načinom vrtlarenja evo linka knjige u PDF formatu „Vrt bez motike“ u kojoj je sve detaljno i kompetentno izloženo o ovoj temi.

https://docs.google.com/file/d/0B2y7IFz0lf09ek56OEZrU0RKQ2s/edit

P.S. Ukoliko je neko zainteresovan za saradnju na proizvodnji organskog povrća na sasvim čistom planinskom zemljištu sa odličnim uslovima za veću proizvodnju  može da mi se javi na e-mail ili na mob.

Dijeta pećinskog čoveka

Svet je pun ludosti. Bombardovani smo, svakodnevno, najnemogućnijim „izumima“ i modama. Tako je i u ishrani, glavnoj čovekovoj potrebi.

Saznanje da smo krajnje ozbiljno ugroženi razvojem prehrambene industrije, i još više razvojem (i zloupotrebama) genetike, možda najveće opasnosti po opstanak ljudske vrste, ljudi se sve više okreću „alternativnim“ a, u stvari, bogomdanim oblicima ishrane.

Na „tezgi“su najfantastičnije i najnemogućnije dijete. Nimalo nije lako snaći se u prašumi pravaca „zdrave ishrane“. Mnogi od tih pravaca teško da se mogu nazvati zdravima, a jedan od najbizarnijih je tzv. PALEOLITSKA DIJETA (The paleolit diet) prilično raširena u zapadnom svetu.

O čemu se, zapravo, radi?

Zagovornici ove „dijete“, koja je nekim čudom dobila  brojne pristalice (što meni govori o ljudskoj, i suviše ljudskoj, veri u čuda, u ovom slučaju, u čudotvornu hranu) tvrde da su PROTEINI najvažniji u čovekovoj ishrani, i preporučuju, pre svega, meso, zatim jaja, povrće i ,odnekud, pečurke. Ovo i laiku, već na prvi pogled, izgleda kao zbrka i pometnja u mozgovima „izumitelja“ ovog načina ishrane.

Meso i riba, tj. morski plodovi su glavni pokretač života, i koriste se, po nekima, sirovi, a uglavnom termički obrađeni. Da zamešateljstvo bude veće „lekovitost“ ovih materija dolazi do izražaja samo ako nisu prerađene industrijski, odnosno, ako nisu konzervirane raznim aditivima , istina otrovima u svrhu povećanja profita, no i bez toga, meso i produkti životinja ( jaja i mleko) nisu za ljudsku ishranu. To je definitivno dokazano krajnje ozbiljnim i temeljnim istraživanjima, od kojih je najvažnije „kinesko istraživanje“ koje je trajalo više decenija i čiji su rezultati jasno pokazali da navedeno nije ljudska hrana.

Proteini životinjskog porekla nesumnjivo su izazivači najtežih bolesti i deformacija ljudskog organizma! Ovde treba dodati još i zasićene masne kiseline nuzprodukt mesa, ali i jaja i mleka.

I što je najbizarnije, mesna (pretežno) ishrana predstavlja se kao način skidanja suvišnih kilograma, mada, poznato je, baš je ona ta koja„nabacuje“ kilažu.

U ovom načinu ishrane, UGLJENI HIDRATI su predstavljeni kao najveće zlo po ljudski organizam! To se može razumeti kada su u pitanju „rafinisani ugljeni hidrati“ genijalni izum prehrambene industrije, no to i nisu ugljeni hidrati već trgovinski artikli. Ugljeni hidrati iz namirnica biljnog porekla jesu, zapravo, čovekova prirodna hrana, kao što je jelenu trava a vuku sirovo meso, npr.

Osnivačem ovog pravca ishrane smatra se profesor Loren Kordejn koji je u svojoj knjizi „The paleo diet“ promovisao „revolucionarni izum“ u ishrani. On tvrdi da su se, zasigurno, tako hranili naši daleki preci iz doba paleolita, pećinski ljudi, i bili zdravi i dugovečni, jer tada nije bilo zemljoradnje i uzgoja ljudskih pronalazaka kao što su žitarice pa i mleko životinja. Doduše, neki tvrde da se u ovom načinu ishrane, može koristiti i mleko životinja ali u malim količinama. No koliko su žitarice zbog sadržaja glutena, nepodesne za ljudske probavne organe, toliko i još više, meso, jaja i mleko su nejestivi za ljudsku vrstu jer je to isto kao kada se domaćim životinjama daju koncentrati (npr.takozvano koštano brašno) od životinjskih produkata. Tako dobijamo „lude krave“ i analogno tome „lude ljude“, obolele od Krojcfeld-Jakobove bolesti mozga  (teške demencije), još jedne čudne i nemoguće bolesti moderne civilizacije koja je, usput rečeno, za oficijelnu medicinu neizlečiva!

Dakle, proteini pre svega .

Teško da ima veće zablude u ishrani čoveka, kada se zna da su baš oni vinovnici najvećih čovekovih zdravstvenih nevolja, a da je ono što pokreće čovekov život, baš ugljeni hidrati iz biljaka, tj. prosti šećeri iz voća i mineralne soli iz povrća, kao i enzimi nerazdvojni sastojak voća i povrća.

„Paleo vas tera da jedete što više mesa kako bi u telu sakupili što više proteina“ glasi jedno od temeljnih načela ovog načina ishrane. Ova tvrdnja, sasvim diletantska, uzrok je velikih nevolja, ništa manjih, ili jedva malo manjih, od onih koje čini prehrambena industrija!

Najveći „biser“ je tvrdnja da GMO  namirnice „ne spadaju u paleo-dijetu.“ A u koju dijetu spadaju ti monstruozni izumi ludog uma?

Ipak, koliko mogu videti, ovaj način ishrane, ovde na Balkanu, nije se još „primio“ i nema značajniji broj pristalica.

Autentična priča

„Pozdrav svima. Mnogo sam srecna sto sto nisam jedina koja VERUJE U PRESNU HRANU, vidim da vas ima jos
Da skratim pricu – ja sam do pre 3 godine bila telesno zdrava (sem akni i viska 20 kg – te kilograme sam dobila u roku od 2 godine, bez promene ishrane), pre 2 godine sam zavrsila terapiju sa roakutan -om ( veoma opasan lek za akne po kozi ); od tad mi se zivot pretvorio u (malo je reci) horor film. Moje dijagnoze su u poslednje 2 godine : obesitas, bolest stitne zlezde Hasimoto tireo ( ANTI TPO i ANTITIREOGLOBULINSKA AT. veoma visoke vrednosti)., pcos (policisticni jajnici), lezala na Klinickom Centru zbog jakog opadanja kose (alopecia androgenetica), nokti su mi se klatili i povecavali (meso oko korena nokta nestane), hirsuitismus (tako nekako), dobila mast i holesterol, gljivice pod noktima, hiperinsulinenija, METABOLICKI SINDROM, depresija (pila neki antidepresiv 4 dana i bacila ono sto mi je ostalo – OVIH 5 ENDOKRINOLOGA STO SU ME LECILI NEMAJU POJMA DA RADE SVOJ POSAO, kljukaju me pogresnim lekovima koji mi SMETAJU i onda kasd im ja dodjem placuci sa novim problemima koji su posledica tih lekova onda me posalju kod psihijatra. Treba oni da idu kod psihijatra, a ne ja, jer mi je od svega samo psiha ostala normalmna), opstipacija, slaba cirkulacija, lice mi se posle roakutana ocistilo, sad opet je katastrofa, postala sam alergicna na svu bizuteriju, metale sa farmerki, brojanice, prljavstinu… Ima tu jos dijagnoza…“

preuzeto sa:  http://alterinfo.wordpress.com/

Valeriana officinalis

Valeriana_officinalis1 wikipedia 640x480Ovo je jedna od onih ređih biljaka koje „zaista pomažu“, tj. efikasne su van svake sumnje.

Danas u vremenu netolerancije i odsustva ljudskih vrednosti, osetljivim osobama nije lako živeti. Na svakom koraku vreba ih uvreda, ponižavanje i ,uopšte, agresija. Senzibilnom organizmu nije lako podneti svakodnevne stresove. U dužem periodu rezultat je, takvog načina života i komunikacije, niz bolesti koje „na nervnoj bazi“ tj. psihosomatski, ozbiljno ugrožavaju nervno ruinirani organizam. Ovde spadaju i najteže bolesti za koje se uglavnom smatra da su organske i da nemaju mnogo veze sa psihom, poput kancera, dijabetesa i bolesti srca.

Koliko je uzrok najtežih bolesti neprirodna ishrana, toliko ako ne i više, uzrok je oboljenje psihe i nervnog sistema. Depresije razaraju organizam u istoj meri koliko i denaturisana industrijska „hrana“ puna hidrogenizovanih ulja, belog šećera, belog brašna i kuhinjske soli!

Činjenica je da je danas potrošnja hemijskih stimulatora (sedativa) neverovatno velika i ti se lekovi kupuju maltene kao hrana i u sve većim količinama iz dana u dan. Suvišno je i govoriti da su hemijski lekovi pogubni po zdravlje (ispravnije, ostatak zdravlja) jer deluju na principu droge tj. stvaraju ZAVISNOST, koja je, vremenom, sve veća.

Čovek se hiljadama godina uspešno leči biljkama iz prirode, a hemija je izum sasvim novog datuma, i po mnogo čemu inferiorna je u poređenju sa biljkama. Umesto barbiturata i sedativa raznih, daleko je razumnije (a i korisnije) koristiti (u ovom slučaju) valerijanu (odoljen) koja je prirodan lek i ne stvara zavisnost.

Koliko treba uzeti ovog prirodnog leka?

Ovo je individualno i zavisi od stanja organizma, od starosnog doba i težine problema. Uobičajena „doza“ je 20-30 kapi do tri puta dnevno. Međutim osobama sa težim nervnim problemima (koji su gotovo automatski i srčani)  ovo je nedovoljno, i kao što se, ponekad, uzima dupla doza hemijskih lekova, tako se može učiniti i sa ovim prirodnim lekom. Najbolje je kapi (tinkturu) ubaciti sa žutim šećerom (nikako belim!) u šolju  sa vodom i piti lagano gutljaj po gutljaj u vremenu od nekih petnaestak minuta.

Na šta treba obratiti posebnu pažnju?

Nije preporučljivo uzeti tinkturu ili čaj, neposredno pre obavljanja složenih poslova kao što su, vožnja automobila, rad na opasnim mašinama i slično, no to je mera opreza koja se tiče svih lekova ove vrste, naročito hemijskih.

Deci maloj, starijoj od tri godine može se dati valerijana ali u obliku čaja jer je tinktura za njih prejaka s obzirom da se izrađuje na bazi alkohola. Takođe trudnicama se ne preporučuje što je, uostalom i sa hemijskim lekovima, i tu je to potrebnije, mada se ta vrsta lekova smatra svemogućim i često se koriste u prevelikim dozama pa i nekontrolisano, bez svesti o posledicama, jer ih je „doktor prepisao“.

Velike doze valerijane treba posle izvesnog vremena postepeno smanjivati dok se ne dođe do uobičajene. Svakako, ne treba preterivati iako je ovo neškodljiva biljka u razumnim granicama korištena. No sve može imati kontraefekat ako se preteruje.

Treba, svakako, izbegavati alkohol i hemijske lekove istovremeno sa valerijanom jer tada može doći do kontraindikacija. Takođe osobe sa niskim krvnim pritiskom trebaju biti na oprezu pošto valerijana snižava visoki krvni pritisak koji je neretko psihogenog porekla, i u tom snižavanju jeste i suština njenog dejstva.

Kod nesanice potrebno je pola sata pred spavanje popiti kapi valerijane pomešane u šolji tople (ne vruće) vode zaslađene žutim šećerom. Doza zavisi od inteziteta nesanice, dakle, kod većeg problema veća količina valerijane. Ova biljka ne samo da potpomaže uspavljivanje već deluje i na kvalitet snova koji su tada prijatniji i ugodniji organizmu neretko izmučenom svakodnevicom.

Posebno teški i uporni problemi sa nervima koji su izrazito ruinirani, zahtevaju dužu „terapiju“ ovim prirodnim lekom, no posle izvesnog vremena, sa znacima jasnog poboljšanja, treba napraviti pauzu, a zatim još izvesno vreme uzimati uobičajenu dozu.

Svakako, nema čudesnih lekova, pa tako ni ovaj to nije, i uvek, u svakoj bolesti treba menjati NAČIN ŽIVLJENJA I ŽIVOTNU FILOZOFIJU jer je bolest jasan znak da osoba živi neprirodno i što je ta neprirodnost veća, bolest je teža. Ne može se živeti na lekovima (ma koji bili) i „čarobnim supstancama“ pa makar ti lekovi i te supstance bili i savim prirodni. To može biti privremeno rešenje do poboljšanja stanja organizma zatrovanog neprirodnom hranom i još neprirodnijim načinom življenja i odnosa sa drugim osobama.

Asimilacija hrane

 

Naše telo ima koristi od unešene hrane samo ako je ta hrana dobro probavljena. U suprotnom, više štete nego koristi. Zato je neophodno potrebno hranu unositi na pravilan način (o čemu je bilo reči u članku „Pravilno kombinovanje hrane“) da ne bi došlo do kvarenja i trovanja krvi, a time i čitavog organizma.

Glavno je: ne prejedati se i ne unositi mrtvu hranu u organizam! Dakle, potrebno je unositi hranu adekvatnu našim probavnim organima, a to je biljna sirova hrana (voće, povrće, orašasti plodovi pa i žitarice) a nikako životinjskog porekla.

Bitno: namirnice ne obrađivati termički, pa makar to bile i biljne! I od vegetarijanske kuvane hrane malo je koristi organizmu iako je, treba reći, i ovo bolje od termički obrađene hrane životinjskog porekla.

Ali, čovek može da jede najkvalitetniju sirovu, biljnu hranu a da njegov organizam ne bude ishranjen i zdrav! To se događa iz najmanje dva razloga. Prvi je ako se hranimo prikladno današnjem tempu življenja zasnovanom na besomučnoj trci za profitom.

Naš organizam da bi dobro i optimalno funkcionisao zahteva pažljivo i lagano unošenje hrane, sa temeljnim i dugim žvakanjem. Nikako progutati fast fud i odjuriti za poslom.

Temeljno žvakanje omogućava probavnim organima da dobijenu hranu asimilišu u potpunosti i hranljive materije unesu u krvotok. U suprotnom unešena hrana će samo proći kroz želudac i creva, i neiskorišćena, ili samo delimično iskorišćena, izaći iz organizma. Probavni organi će uložiti napor varenja koji oduzima energiju a efekat će biti mali ili nikakav. Treba imati na umu: želudac nema zube! Zato hranu u ustima lagano i dugo treba žvakati i tek onda progutati. Ovo je naročito bitno kod sirove hrane, dok termičku lonac na vatri u dobroj meri „prožvaće“ odnosno preradi.

Treba jesti sa užitkom! To je ključno ma kakvu hranu koristili.

Za dobru probavu (asimilaciju) neophodno je potrebna dobra, opuštena pa i vesela atmosfera za stolom, ali i van njega. Treba izbegavati tmurne i depresivne osobe  za vreme jela. Pozitivna atmosfera za trpezarijskim stolom od ključne je važnosti za pravilnu i potpunu asimilaciju unešene hrane. Ako nje nema malo vredi i najbolja i najkvalitetnija hrana! Zato su srećne osobe  gotovo uvek zdrave, čak i ako koriste pretežno neadekvatnu hranu, kao što je termički obrađena životinjskog porekla!

Brige, tuga, preterane emocije, strah (anksioznost), depresija, egzistencijalni problemi, negativizam, mržnja, zloba…dokazano negativno deluju na asimilaciju hrane i metabolizam, i tada i od najbolje hrane malo koristi! Unešena hrana samo prođe kroz probavni trakt i najkorisniji satojci poput enzima, minerala i vitamina ne razgrade se (bar ne u dovoljnoj meri) i ne uđu u krvotok, već neasimilovani izađu iz organizma…Ima ljudi koji mnogo jedu a neishranjeni su upravo iz navedenih razloga.

Zatrpavanje organizma stalnim unošenjem hrane (neretko na „nervnoj bazi“) loše se odražava, pa makar ona bila i najkvalitetnija biljna i sirova! Svaki organizam ima svoje limite. Unešena hrana pravilno se može razložiti i činiti dobro organizmu samo ako je u adekvatnoj količini, prikladnoj stanju organizma i poslu koji obavljamo.

Ako je organizam snažan i zdrav biće potrebna veća količina hrane. Ako je organizam iscrpljen i slab, preterani unos hrane neće ga ojačati, već će ga dodatno oslabiti jer nije u stanju da unešeno preradi. Iscrpljen organizam treba unosom prikladne količine hrane prvo OJAČATI, a tek onda unositi veće količine. To je dug i naporan proces a ponekad zahteva čak i psihoterapiju, no samo na taj način može se ojačati i „izlečiti“. Tzv. „jaka hrana“ ne jača organizam, već ga dodatno slabi, jer je proces varenja naporan i troši puno energije, što je naročito izraženo kod termički obrađene hrane životinjskog porekla. Zato je biljna, živa hrana „lekovita“, voće naročito, jer ne troši energiju za probavu a unešeni prosti šećeri idu direktno u krvotok, čiste ga od toksina i osnažuju. No i tu treba, kao što je rečeno, unositi prikladnu količinu, zavisno od stanja organizma.