Lečenje voćem

Opšteusvojeni način života tzv. moderne civilizacije rezultira stanjem društva u kojem nema zdravih ljudi. Svi smo (čak i deca!) u situaciji da se lečimo!

Čovek se, od svih živih stvorenja u prirodi, jedini mora „lečiti“ da bi se održao koliko-toliko na životu. Sličnih slučajeva nema.

Najjednostavnije (i najčešće) kada od bolova ne možemo normalno da funkcionišemo prosto se nagutamo šarenih pilula, iz bogatog arsenala farmaceutske industrije jednog od nekoliko najvećih strašila našeg doba, i, kako smatramo, problem rešen. No gutanjem hemije koja uništava naše organe i vremenom prelazi u narkomansku zavisnost, problem se ni izbliza ne rešava! Samo se zataškava i odlaže „do pronalaska spasonosnog leka.“jagode lepa free

Većina ljudi sanja o tome (i potajno se nada) da će razvitak medicinske nauke današnjim tempom „koracima od sedam milja“ u skorijoj budućnosti, konačno otkriti „čarobnu pilulu“ koja će ljudima omogućiti da žive svakodnevno bahanalijski: da ne spavaju noćima, da udišu olovo iz auspuha automobilskih, da se nalivaju alkoholom i kofeinom, uz to „čureći cigaru“, da jedu sve što im dođe pod ruku i što se iznese na „tezgu“, a da ,opet, pucaju od zdravlja.

Oni trezveniji među nama, uviđaju svu pogubnost ovakvog antiživotnog načina „življenja“ i pokušavaju, ma kako donkihotski kompaktnoj većini izgledali, da pronađu način normalnijeg lečenja, ako se već mora lečiti.

Jedan od proverenih i efikasnih, uz to neškodljivih, načina jeste svakako lečenje VOĆEM.

VOĆE je čovekova najbolja hrana, a istovremeno i najbolji lek, kako je to znao i govorio neobaveštenima još „otac medicine“ veliki Hipokrat. Čovekov organizam tako je od Boga sazdan da može da ispravno funkcioniše samo ako mu se omogući da dobije ono „gorivo“ za koje je i projektovan, što je, ma kako čudno zvučalo, i logično, a to su nesumnjivo biljke iz prirode, voće na prvom mestu, ali i povrće. I to je tako još od pre 150 miliona godina, dok je još živeo na drvetu, pa do danas. A tako će, po svemu sudeći, biti dok ga bude na zemlji.

Zašto je voće najefikasnije u lečenju?

VOĆE je najbogatije životvornim supstancama koje se nazivaju enzimi  i zbog toga najefikasnije u ispiranju decenijama nataloženih otrova, kako vreme prolazi sve prisutnijih u čovečijem organizmu, koji po nekim autoritetima iz ove oblasti, liči na septičku jamu! Krvni sudovi: arterije, vene i sitni kapilari, većini danas su zakrečeni vapnom iz takozvane hrane koja se kupuje po marketima, a koja nije ništa drugo do NEORGANSKI otrov napravljen sa jedinom svrhom i idejom, da traje i da proizvođaču donese profit.

Jedino voće (poželjno je organski proizvedeno) ima tu moć da vapno razgrađuje i otapa, i deformisane i izmučene organe poput jetre, pankreasa, bubrega, želuca i debelog creva, vremenom regeneriše i oporavlja. Doslednim unošenjem voća u dužem periodu ( ne treba imati iluzija da je to moguće u kratkom roku!) krv, ćelije i organi obnavljaju se i oporavljaju i od najtežih bolesti! U tom pogledu jedino je POST efikasniji i „brži“. Svi drugi lekovi i „lekovi“ daleko su od takvih moći.voće veoma lepo free

Novija istraživanja na polju prirodne prehrane pokazuju da čovek može živeti bez problema, dakle zdravo, samo na voću! I tada njegov organizam i njegova krv i ćelije dolaze na svoje. VOĆE je energija koja stiže u ćelije „ekspresno“ gotovo odmah po unošenju u organizam, već od usne šupljine! Jednostavni voćni šećeri su ono „gorivo“ za koje je naš organizam projektovan, a njih ima najviše, razumljivo, baš u voću koje ne zahteva mučan proces varenja u želucu i crevima koji kod unešene termički obrađene hrane, oduzima golemu energiju, i tada čovek nije ni za šta. Svi znamo kako se osećamo posle „pravog“ ručka: malaksalo i pospano, ophrvano mučnim varenjem. Sa voćem toga nema. Energija stiže, jer varenja i nema, gotovo trenutno do svih ćelija hraneći ih i oporavljajući istovremeno od brojnih (i sve brojnijih) ataka hemije iz atmosfere i samih namirnica ili „namirnica“. Artikala prehrambene industrije koji se nekim čudom nazivaju, i smatraju, hranom.

VOĆE  ne samo da leči, oporavlja i vitalizuje ćelije, već je istovremeno i odlična preventiva! Dosledno koristeći voće, organizam jača a takođe i imunitet. Vitalne materije iz voća, pre svega ENZIMI ali i vitamini i mineralne soli jesu ono što je našem organizmu najpotrebnije. Precenjene i mitologizirane belančevine potrebne su u iznenađujuće malim količinama, a takođe i masti, i to isključivo biljnog porekla iz sirovih biljaka, koštunjača pre svega (orah, lešnik, badem) i to je sve što nam je potrebno za život bez lekova, kako hemijskih tako i biljnih.

fruts pijaca lepa

Kukuruz šećerac

Ono što je brašno, odnosno hleb, u konvencionalnom načinu ishrane, u prirodnoj ishrani jeste kukuruz šećerac! I više od toga! Nema zahvalnije namirnice u pripremanju obroka žive, prirodne ishrane! Svakom jelu bilo da je slatko ili slano, daje poseban, izuzetno prijatan ukus i šmek. U sve se meša, što bi se reklo.

Preko zime posebno dolazi do izražaja, s obzirom na nešto sužen izbor namirnica. Zamrznuti šećerac idealna je mogućnost za brzo i lako pripremanje obroka. Ne zahteva nikakvu obradu, samo odmrzavanje (najbolje ostaviti ga preko noći izvan zamrzivača) i lagano podgrevanje do 40 Celzijusa, i gotov obrok!kukuruz-secerac-300x225

Posebno je pitanje koliko je kvalitetan kupljeni u standarnom pakovanju od 450 grama, kojeg nude svi bolje snabdeveni marketi. Sigurno nije organski proizveden, a šta sve sadrži u sebi to samo Bog zna, i oni koji ga- iz profiterskih razloga, isključivo- proizvode. No i takav kakav je, s obzirom da nema u sebi nikakvih konzervansa i aditiva, jer za zamrzavanje tako nešto, na sreću, i nije potrebno, prihvatljiv je u nedostatku organski proizvedenog koji se i kod nas može (doduše po znatno višoj ceni) kupiti, a u poslednje vreme ponuda je sve veća i bogatija. Treba ga, dakle kupiti na vreme od organskog proizvođača sa sertifikatom (spisak takvih proizvođača nalazi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede) i samostalno upakovati u kese od pola i jednog kilograma, i zamrznuti. Veća količina je poželjna jer tokom dugih zimskih meseci odlazi dan za danom, i najednom primetite da je zaliha na kraju.

Šećerac je preporučljiviji od mnogih žitarica (od pšenice posebno) s obzirom na to da ne sadrži štetni gluten pa je to kvalitet više i preporuka plus za ionako savršenu namirnicu.

Idealna je situacija lična proizvodnja u sopstvenom bio-vrtu. Tada ste sasvim sigurni u ono što proizvodite, i to je najjeftinija i ujedno najsigurnija mogućnost opskrbe ovom superkvalitetnom namirnicom. Dodatna korist je fizički angažman oko obrade vrta na čistom vazduhu i suncu, koji je bolji i zdraviji od bilo kojeg vežbanja u zatvorenom prostoru kao što su teretane i stanovi.

Na kraju evo recepta i načina kako pripremam jelo u slanoj varijanti sa kukuruzom šećercem. „Slano“, uslovno rečeno jer stavljam sasvim malo morske soli jedino prihvatljive u prirodnoj ishrani.

Količina za jednu osobu:šećerac free

-Pola kilograma kukuruza šećerca

-jedan paradajz (iz zamrzivača) srednje veličine

-jedna šargarepa, sitno narendana

-polovina crne rotkve, sitno narendana

-pola glavice crnoga luka, sitno naseckane

-pola glavice beloga luka (češnjaka), sitno naseckanog

-dve supene kašike samlevenih oraha

-jedna supena kašika maslinovog ulja

-jedna supena kašika hladno ceđenog suncokretovog ulja

-malo morske soli, po mogućnosti krupnije

Gotovu smesu dobro izmešati i blago temperirati do 40 stepeni Celzijusa jer je tada jelo ukusnije.

 Prijatno!     

Asimilacija hrane

 

Naše telo ima koristi od unešene hrane samo ako je ta hrana dobro probavljena. U suprotnom, više štete nego koristi. Zato je neophodno potrebno hranu unositi na pravilan način (o čemu je bilo reči u članku „Pravilno kombinovanje hrane“) da ne bi došlo do kvarenja i trovanja krvi, a time i čitavog organizma.

Glavno je: ne prejedati se i ne unositi mrtvu hranu u organizam! Dakle, potrebno je unositi hranu adekvatnu našim probavnim organima, a to je biljna sirova hrana (voće, povrće, orašasti plodovi pa i žitarice) a nikako životinjskog porekla.

Bitno: namirnice ne obrađivati termički, pa makar to bile i biljne! I od vegetarijanske kuvane hrane malo je koristi organizmu iako je, treba reći, i ovo bolje od termički obrađene hrane životinjskog porekla.

Ali, čovek može da jede najkvalitetniju sirovu, biljnu hranu a da njegov organizam ne bude ishranjen i zdrav! To se događa iz najmanje dva razloga. Prvi je ako se hranimo prikladno današnjem tempu življenja zasnovanom na besomučnoj trci za profitom.

Naš organizam da bi dobro i optimalno funkcionisao zahteva pažljivo i lagano unošenje hrane, sa temeljnim i dugim žvakanjem. Nikako progutati fast fud i odjuriti za poslom.

Temeljno žvakanje omogućava probavnim organima da dobijenu hranu asimilišu u potpunosti i hranljive materije unesu u krvotok. U suprotnom unešena hrana će samo proći kroz želudac i creva, i neiskorišćena, ili samo delimično iskorišćena, izaći iz organizma. Probavni organi će uložiti napor varenja koji oduzima energiju a efekat će biti mali ili nikakav. Treba imati na umu: želudac nema zube! Zato hranu u ustima lagano i dugo treba žvakati i tek onda progutati. Ovo je naročito bitno kod sirove hrane, dok termičku lonac na vatri u dobroj meri „prožvaće“ odnosno preradi.

Treba jesti sa užitkom! To je ključno ma kakvu hranu koristili.

Za dobru probavu (asimilaciju) neophodno je potrebna dobra, opuštena pa i vesela atmosfera za stolom, ali i van njega. Treba izbegavati tmurne i depresivne osobe  za vreme jela. Pozitivna atmosfera za trpezarijskim stolom od ključne je važnosti za pravilnu i potpunu asimilaciju unešene hrane. Ako nje nema malo vredi i najbolja i najkvalitetnija hrana! Zato su srećne osobe  gotovo uvek zdrave, čak i ako koriste pretežno neadekvatnu hranu, kao što je termički obrađena životinjskog porekla!

Brige, tuga, preterane emocije, strah (anksioznost), depresija, egzistencijalni problemi, negativizam, mržnja, zloba…dokazano negativno deluju na asimilaciju hrane i metabolizam, i tada i od najbolje hrane malo koristi! Unešena hrana samo prođe kroz probavni trakt i najkorisniji satojci poput enzima, minerala i vitamina ne razgrade se (bar ne u dovoljnoj meri) i ne uđu u krvotok, već neasimilovani izađu iz organizma…Ima ljudi koji mnogo jedu a neishranjeni su upravo iz navedenih razloga.

Zatrpavanje organizma stalnim unošenjem hrane (neretko na „nervnoj bazi“) loše se odražava, pa makar ona bila i najkvalitetnija biljna i sirova! Svaki organizam ima svoje limite. Unešena hrana pravilno se može razložiti i činiti dobro organizmu samo ako je u adekvatnoj količini, prikladnoj stanju organizma i poslu koji obavljamo.

Ako je organizam snažan i zdrav biće potrebna veća količina hrane. Ako je organizam iscrpljen i slab, preterani unos hrane neće ga ojačati, već će ga dodatno oslabiti jer nije u stanju da unešeno preradi. Iscrpljen organizam treba unosom prikladne količine hrane prvo OJAČATI, a tek onda unositi veće količine. To je dug i naporan proces a ponekad zahteva čak i psihoterapiju, no samo na taj način može se ojačati i „izlečiti“. Tzv. „jaka hrana“ ne jača organizam, već ga dodatno slabi, jer je proces varenja naporan i troši puno energije, što je naročito izraženo kod termički obrađene hrane životinjskog porekla. Zato je biljna, živa hrana „lekovita“, voće naročito, jer ne troši energiju za probavu a unešeni prosti šećeri idu direktno u krvotok, čiste ga od toksina i osnažuju. No i tu treba, kao što je rečeno, unositi prikladnu količinu, zavisno od stanja organizma.

Pravilno kombinovanje hrane

Možemo se hraniti i unositi u organizam najkvalitetnije prirodne (žive) namirnice organski proizvedene na najkvalitetnijem planinskom zemljištu, ali ako ih ne kombinujemo na ispravan način, malo ćemo koristi od njih imati! Čak štaviše, možemo i pogoršati naše zdravlje!
Vitalne materije iz namirnica (ovde se, pre svega, misli na biljke) činiće dobro našim ćelijama, organima i našoj krvi samo ako se u organizmu pravilno razgrade i asimilišu! U suprotnom trovaće našu krv i naše organe, slično kao i hrana životinjskog porekla.
Pravila prirodne higijene nalažu da naš krvotok, i samim tim sve unutrašnje organe svakodnevno „peremo“ isto kao što radimo sa npr. pranjem ruku ili zuba. Svejedno što se taj naš trud i napor „ne vidi“ on se MORA, neizostavno, svakodnevno obavljati, jer u suprotnom OTROVI koje svakodnevno unosimo će se taložiti, trovati krvotok, začepljivati naše arterije i razarati naše unutrašnje organe. Polako, ali sigurno, taj proces se razvija i ako ništa ne preduzmemo oboljenje pojedinih organa naprosto je neminovnost. TOKSEMIJA (TOKSIKACIJA) jedna je od najvećih zdravstvenih nevolja današnjice!
Kako čistiti unutrašnjost tela?
Provereno najbolji način čišćenja krvotoka i unutrašnjih organa jeste svakodnevni unos sirovog, neprerađenog VOĆA, najbolje organski proizvedenog! Pravilo kojeg se treba držati kao slova Jevanđelja jeste: ujutru treba jesti samo voće sve do podneva! Svejedno da li ćemo popodne nastaviti sa biljnom hranom u sirovom ili termički obrađenom obliku, ili pak unositi gurmansku, životinjskog porekla! Voće će savršeno odraditi svoj posao i organizam će imati korist od njega, manju ili veću u zavisnosti od toga šta ćemo uneti u narednim obrocima tokom dana.
Ali i kod unosa voća postoje pravila koja se moraju strogo poštovati. Tako, potrebno je (i najkorisnije je) unositi SAMO JEDNU VRSTU VOĆA ODJEDNOM (npr.banane, slatke jabuke, grožđe, trešnje, lubenice itd.) i to u MANJOJ KOLIČINI. Treba praviti razmak od, otprilike pola sata od jednog do drugog unosa, kako bi organizam pravilno asimilovao unešeno voće. Voće ne zahteva neko duže varenje i veoma se brzo asimiluje prelazeći u krvotok i unoseći GLUKOZU koja trenutno postaje energija, a vitalni elementi (enzimi, minerali i vitamini) eliminišu negativno dejstvo SLOBODNIH RADIKALA koje svakodnevno unosimo u organizam, a da toga nismo ni svesni. Bitno je ovde naglasiti da voće mora biti sasvim dozrelo, jer samo tako vredi!
Šta ne treba raditi?
Nipošto ne treba pojesti npr. dva kilograma grožđa odjednom. Od toga više štete nego koristi jer tako nepravilno unešeno fermentira, i prosto pokvari se u želucu (ovo je naročito izraženo kod grožđa zbog opne zrna, ali i kod sveg drugog voća) i tada inače savršena hrana postaje otrov! Čak i sam sok od sveže ceđenog voća u većoj količini unešen odjednom, ne može da se iskoristi, i fermentira u želucu.
Pravilnim unosom voća u jutarnjim satima organizam eliminiše nataložene otrove pethodnog dana unešene na razne načine, preko hrane, vode, pa i vazduha, i tako omogućava organizmu da na ispravan način funkcioniše, bez smetnji i bolova. Na taj način postajemo produktivni i možemo, bez problema obavljati svakodnevne poslove (kreativne ili nekreativne) i sebi i voljenim osobama omogućiti egzistenciju i srećan život.
Dakle, jutarnji unos voća u organizam, glavna je stvar u ishrani, a popodne možemo nastaviti sa unosom biljne prirodne hrane u neprerađenom obliku, a oni kojima je to problem mogu koristiti svoju uobičajenu hranu.
Kod biljne hrane (ali i kod svake druge) bitno je ne mešati više namirnica u jednom obroku. Salata može biti od više sastojaka ( kao: paradajz, paprika, luk, krastavac, kupus itd.) i onda je to GLAVNO JELO, a i jedino u tom delu dana.
Potreba za MASTIMA rešava se unosom orašastih (koštunjavih) plodova (orah, lešnik, badem) i semenki uljarica (suncokret, bundeva). Ovde je naročito bitno da se npr. orah unosi kao samostalan obrok, dakle, nemešano ni sa čim drugim, a to iz razloga što se dugo zadržava u probavnim organima (i preko šest sati) pa je zato preporuka da se uzima u kasno popodne ili u rano veče kao zadnji obrok dana, kako bi se do jutra sasvim preradio i asimilovao. Isto važi i za semenje uljarica.
Posebno je važno da se orašasti plodovi i semenje uljarica unose u MALIM i prikladnim količinama jer su, u stvari koncentrovana hrana, i kao takvi teško svarljivi. A teba znati i to, da ima osoba alergičnih na ove namirnice koje mogu imati manje ili veće, pa i veoma velike zdravstvene probleme. Zato treba posebno voditi računa na količinu unešenu u jednom obroku, a ta je otprilike max. jedna šaka oraha ili semenja suncokreta ili bundeve.
Šta je sa proteinima?
Mit o proteinima životinjskog porekla je ,konačno, srušen ubedljivim naučnim istraživanjima i tu se nema šta dodati. Hrana biljnog porekla sadrži sve ljudskom organizmu potrebne belančevine, a u većim količinama orašasti plodovi i semenje uljarica. Tu su savršeni proteini namenjeni ljudskoj vrsti i ne treba ih „dopunjavati“ onim životinjskog porekla. Za tim nema potrebe. Uostalom, čovek sa hranom ne unosi proteine već AMINOKISELINE koji se u organizmu pretvaraju u proteine, kojih, usput rečeno, ljudski organizam potrebuje u MALIM količinama.
Valja naglasiti da oni koji posle prepodnevnog unosa voća, popodne konzumiraju svoju omiljenu hranu životinjskog porekla pripremljenu na gurmanski način, moraju da vode računa o tome da u jednom obroku ne koriste SKROB i PROTEINE. Time će imati veće koristi od takve vrste hrane, ili barem manje štete.
Proces ASIMILACIJE hrane i uopšte pitanje METABOLIZMA jedno je od najsloženijih poglavlja u ishrani prirodnom (i svakom drugom) hranom, o čemu sledi poseban članak.

Šta je ostalo od učenja Ernsta Gintera?

 

Prirodna nauka o ishrani i zdravlju (prirodna higijena), poslednjih nekoliko decenija postigla je izuzetno veliki napredak i došla do značajnih otkrića.

Osamdestih godina, jedna od najznačajnijih knjiga iz ove oblasti bila je „Živeti bez bolesti“ („Lebendige Nahrung“) Ernsta Gintera. Pobudila je veliko interesovanje u celoj Evropi, pa i kod nas u tadašnjoj Jugoslaviji, i izvršila veliki uticaj na mnoge koji se bave ovom temom.

Moram priznati da sam i sam bio pod znatnim uticajem te knjige, i uz „Fit for life“ Harvi i Merilin Dajmond, beše štivo, iz ove oblasti, kojem sam često vraćao.

Osnovna poruka bila je: hranu ne treba, nipošto, termički obrađivati jer onda ona i nije više hrana u pravom smislu reči. Namirnice koje nisu jestive i koje treba rezolutno odbaciti jesu: beli šećer, belo brašno, rafinisano ulje (zejtin) i kuhinjska so.Ova otkrića ostala su do danas važeća, i svi koji se bave ovom temom slažu se sa tim

Ono što nije izdržalo probu vremena jeste autorova tvrdnja da su i neke namirnice životinjskog porekla, konkretno presno mleko (mlečni proizvodi) i sirova jaja, korisne po zdravlje čoveka i sadrže korisne materije koje unapređuju čovekovo zdravlje.

Nova istraživanja od kojih je najpouzdanije, već legendarno, „kinesko istraživanje“ („Kineska studija“) do sada najsveobuhvatnije na polju ljudske ishrane, pod vođstvom dr Kolina Kembela, dokazalo je nesumnjivo,  da se ipak ni presno mleko a ni presna jaja ne mogu smatrati zdravim namirnicama, čak štaviše, da su štetne po zdravlje, mleko naročito.živeti bez bolesti limundo

Rečeno istraživanje dokazalo je da su PROTEINI posebno, ali i masti, iz životinjskih namirnica uzročnici teških bolesti današnjice, „bolesti obilja“ i da ih odlučno treba izbaciti iz ishrane. Takođe i KALCIJUM iz mleka životinja, štetan je po ljudski organizam pošto deluje kao i sve anorganske materije (posebno štetan za prostatu) za razliku od istog iz biljaka koji je veoma koristan po ljudski organizam.

Ovo su, slobodno se može reći, revolucionarna otkrića u oblasti ljudske ishrane. Danas  niko od ozbiljnijih autora ova saznanja ne dovodi u pitanje i ona su temelj poslednjih spoznaja, koje su koliko velike, isto toliko i radikalne pa i šokantne.

 Šta je ono što je u poslednje dve i po decenije otkriveno, važno i nezaobilazno u ljudskoj ishrani? Pored navedenog iz „kineskog istraživanja“, mnogi danas značajni autori tvrde da ni ŽITARICE ne treba koristiti u ishrani, ma kakve bile, sirove ili termički obrađene!

Moram priznati da sam i sam teško prihvatio ovu tvrdnju tim više jer se moja presna ishrana godinama bazirala, ne samo na voću i povrću, već i na žitaricama, i mahunarkama, a takođe i na sirovom mleku i jajima.

Osnovni problem sa žitaricama (pšenicom pre svega) jeste GLUTEN, ali i oštra vlakna koja nepovoljno deluju na creva u čovečijem stomaku. Osim toga, žitarice, (a takođe i mahunarke), kao i (ranije otkriveno meso i mleko), imaju previše proteina koje ljudski organizam ne može da podnese bez loših posledica…Gluten (proteinsaka komponenta) je zapravo lepak kojeg većina ljudi teško podnosi, a posebno su oboleli od celijakije izrazito intolerantni na njega.

Neki današnji autoriteti ishrane biljnom sirovom, hranom tvrde da žitarice nekim svojim sastojcima deluju kao stimulansi, a nikakav stimulans nije prihvatljiv za ljudski organizam, jer remeti pravilan rad organizma i stvara zavisnost, a zavisnost vremenom samo raste i ne nestaje, i organizam neminovno propada.

 Dalje, poprilično čudno deluje tvrdnja  da su i hladno ceđena ulja, pa i maslinovo, takođe neprihvatljiva a umesto njih se isključivo koriste, i preporučuju orašasti plodovi i semenje uljarica, i to u sasvim malim količinama, strogo dozirano, ne preko 30 grama dnevno, jer masnoća je masnoća, i biljne kao i životinjske deluju krajnje nepovoljno na krvne sudove i zakrečuju ih. ..Takođe se navodi da veći unos ovih biljaka može biti doslovno fatalan kod osoba alergičnih na njih!

 Pa šta onda jesti?

 Stvarno, malo toga preostaje, ali je i to sasvim dovoljno, tvrde, a to je pod broj jedan: VOĆE. Zrelo voće i zeleno povrće, mlado i sveže! I to je, uz gore navedeno, sve što je potrebno!

Voće je ono glavno bez čega ljudski organizam ne može funkcionisati na zdrav način. Tako, udeo voća u ishrani ide na minimum 80%, a ostalo otpada na zeleno povrće, orašaste plodove i semenje uljarica, koji podmiruju potrebe za mastima, i delom proteinima, pošto ovih ima i u voću.

Čovek najbolje funkcioniše na zrelom voću jer su u njemu supstance (prosti šećeri) koje su optimalno i savršeno gorivo, za pravilan rad složene „mašine“ zvane čovečiji organizam. Čovek je, tako „dizajniran“ od Boga i Prirode. I to se ne sme narušavati i samovoljno „prekrajati“, jer su posledice teške.

Moram priznati da ima logike u ovome, i da se ova otkrića ne smeju ignorisati, već dobro razmisliti o njima, i prihvatiti ih vremenom, makar i velikim naporom volje.

Lično, oduvek, od deteta, voće mi beše najomiljenija hrana, a to je ostalo i do danas, mada sam dugo koristio i gurmansku, kuvanu hranu pa i onu životinjskog porekla, i uživao u njoj, uostalom kao i svi drugi u mom bližem i daljem okruženju.

A i samo voće, bogomdana hrana mora se unositi po tačno propisanim pravilima, o čemu sledi poseban članak.

 

Zašto smo bolesni?

goveđi gulaš freeKako onaj koji ne zna ništa o hrani može da razume bolesti čoveka?“  Hipokrat

Medicina napreduje, a čovečanstvo je sve bolesnije. Kako objasniti ovaj neverovatan paradoks?

Činjenica je da su „bolesti obilja“ sve prisutnije u svetu, a snaga oficijelne medicine u lečenju tih bolesti zaista je mala i ni izbliza dovoljna.

Glavni aduti zvanične (državne) medicine danas su HEMIJA i SKALPEL.

meso na viljuški free

Šta mogu hemijski lekovi učiniti protiv kancera, bolesti srca i dijabeta, vodećih „bolesti obilja“ koje dobijaju razmere pandemije? Po svojoj suštini, hemijski lekovi deluju ublažavajući simptome na principu narkotizovanja, što je trenutna „pomoć“, ali bolest napreduje i zahteva sve veće količine medikamenata. To je začarani krug od koga korist imaju samo farmaceutska industrija i njeni promoteri, medicinari. „Pacijent“ je sve očajniji i sve bolesniji, ne vidi izlaza, i negde u podsvesti zna da mu to nije najbolji put i da hemijski lekovi još nikoga nisu izlečili.

hlebovi dugački free

Drugo „rešenje“ jeste odstraniti bolesni deo hirurškim putem. HIirurgija je danas sve prisutnija u „lečenju“ i čini ce da preuzima primat nad hemijskim lekovima, već pomalo zastarelom  religijom, i postaje nova. A stvar je prosta da prostija ne može da bude: odrežeš deo koji ti pravi probleme i gotov posao. Ideš u novi život.

Da li je hirurgija, stvarno, spas i rešenje čovekovih zdravstvenih problema? Naravno da nije, niti će ikada biti. Ono što je zaista čudno, čovek po liniji manjeg otpora, pristaće da živi sa jednim bubregom, pa i sa rezbarijama na sopstvenom srcu, samo da ne promeni svoj način života koji ga je dotle doveo!   meso tanjir lepo free

A svaki „rad“ nožem na čovekov organizam jeste opasnost po sam život. I najbanalnija, kako se smatra, operacija slepog creva, ponekad čoveku oduzme život! A operisati npr. neku od žlezda, kako se to radi, graniči sa neuračunljivim postupkom.

Šta se dobija hirurškim zahvatom? Ako se malo bolje pogleda, problem ni izbliza nije rešen. Bolesni procesi nastavaljaju svoj rad i neće proći dugo vremena (ukoliko se ne preduzmu radikalne mere, promena načina života i filozofije ishrane) a biće potreban novi hirurški zahvat.  karijerista crtež free

I opet začarani krug od kojeg koristi ima samo medicina kao sveta i neprikosnovena nauka. Ovo „nauka“ bez preterivananja može se staviti pod navodnike, jer se radi o kvazinauci, iako opšteusvojenoj!…Slepa vera u status kvo, sprečava ljude da vide stvari onakvim kakve jesu. Lakše je ne sumnjati i prihvatiti opšteusvojeno.

Agresivna, duga i istrajna propaganda rezultira populacijom ispranih mozgova koja je daleko od svakog samostalnog mišljenja i stava. A i lakše je biti zatvorenog uma nego otvorenog, jer ovo drugo zahteva mentalni napor, a čovek spontano beži od svakog napora, bilo fizičkog ili umnog, duševnog. kafa sa šećerom free

Gde je izlaz iz evidentnog ćorsokaka? Šta je alternativa, i ima li je uopšte?

Rešenje postoji i, ma kako čudno izgledalo, sasvim je jednostavno! ŽIVETI PRIRODNO I HRANITI SE PRIRODNOM HRANOM! Ništa jednostavnije, i ništa teže izvodljivo za najveći procenat ljudi!

Lakše je „skoknuti“ do obližnjeg supermarketa nego okopavati i pleviti organsku bašticu, koja može biti i na balkonu osmog sprata.Lakše je nositi najlonsku kesu iz marketa, nego nositi korpu vrganja ili šumskog voća sa planine…Današnji čovek je zaboravio da hoda jer povazdan sedi, što za kancelarijskim stolom, što za volanom automobila, što u fotelji ispred televizora ili kompjutera. http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Da li je preterana tvrdnja da ishrana (organskom) biljnom hranom rešava sve zdravstvene probleme, (kojih je nemalo) današnjem čoveku? Odgovor je: ne! To su dokazala krajnje ozbiljna i dugotrajna istraživanja suštine teških bolesti od kojih je najsveobuhvatnije i najtemeljnije tzv. KINESKO ISTRAŽIVANJE, („Kineska studija“) koje je pokazalo i dokazalo da upotreba  isključivo biljne hrane u neprerađenom stanju, rezultira savršenim funkcionisanjem ljudskog organizma! Sve bolesti organizma dolaze od upotrebe hrane životinjskog porekla, koja je sasvim neprimerena čovečijem organizmu, tačnije, strano telo u organizmu! A ono što je, možda još važnije, već oboleli organi doslednom upotrebom žive biljne hrane, relativno brzo se regenerišu i ozdravljuju!  gril na tanjiru free

video o proizvodnji hrane: https://www.youtube.com/watch?v=wW1HYkrPRWg

 

Zdravi gurmanluk (fifti-fifti način ishrane)

http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

Jesti do sita, sve vrste hrane (uključujući i onu termički obrađenu) a ne debljati se, san je najvećeg broja ljudi. A san kao svaki san, teško je ostvarljiv. Nemoguća misija. Ipak, ponekad i nemoguće postaje moguće. Ovo je dokazao jedan od najboljih poznavalaca blagodeti presne ishrane. Reč je o Harvi Dajmondu (Harvey Diamond) koji je u seriji knjiga pod osnovnim naslovom Fit for life izneo šokantne činjenice vezane za ishranu živom, prirodnom hranom. Prvi tom ove jedinstvene serije (koautor je bila njegova eks supruga Merilin) izašao je još davne 1985. (kod nas par godina kasnije pod maštovitim naslovom Zdravi i vitki). Tu sam knjigu , sa velikim zanimanjem citao jos krajem osamdesetih, i tada sasvim pri zdravlju, neko vreme pridržavao se (prilicno nedisciplinovano, moram priznati) novootkrivenog režima ishrane. Glavno beše: JESTI DO PODNEVA SAMO VOĆE! Kako sam oduvek, po svojoj prirodi, maltene fruktojed, to mi nije teško padalo. Ipak, povremeno dolazilo je do odstupanja od ovog zlatnog pravila, ni sam ne znam zašto, verovatno iz razloga dobrog zdravlja i navike da konzumiram gurmansku, kuvanu hranu, ali i slabosti volje.
Doručak, dakle, relativno kasno, ne pre dvanaest. A tada možete jesti sto vas je volja, ne brojeci kalorije i ne vagajući namirnice. Bitno je samo PRAVILNO IH KOMBINOVATI (nikako skrob i belančevine istovremeno u jednom obroku) da ne bi došlo do loših posledica u organima za varenje (o ovome uskoro poseban post). Naravno, ne prežderavati se jer to ne samo da je suprotno zdravlju, već je opasno i po sam život. Bitno je unositi minimum 50% žive hrane. To je suština. Treba napomenuti da ovaj režim ishrane važi samo za zdrave osobe, bez oboljenja, naročito bez hroničnih bolesti.
Ovih dana, slučajno, na uličnom štandu ugledao sam jednu od knjiga iz serije rečenog autora prodate u svetu, doslovno, u milionima primerka (prvi tom u 12 miliona!) Naslov beše: Zauvek zdravi i vitki (Fit for life not fat for life). Knjiga je izašla u Americi 2003. Uzeh knjigu i pogledah impresum, dok me je prodavačica iz sve snage ubeđivala da je to prava knjiga i da ne valja jesti meso. U impresumu pisalo je da je štampana 2004. u biblioteci Bestseler u tiražu od 1000 primeraka ( i slovima: hiljadu!) Kupih knjigu bez razmišljanja. Znao sam da to ne može biti obična i prosečna knjiga, kakvih je iz ove oblasti na hiljade. Sutradan čitajući moje oduševljenje, pre svega stilom, (ne beše ni jednog recepta) strašću i posvećenosti temi, beše isto, ako ne i veće nego kada sam davno čitao prvi tom. Verovao sam da gotovo i ne postoje krupnije činjenice iz ove oblasti, koje mi nisu poznate. Međutim, otkrio sam nekoliko koje su mi bile sasvim nepoznate.

Prvo, nigde nisam naišao na sasvim precizno (i uz to logično) kombinovanje namirnica, iznešeno ovde gotovo kao matematička formula. Držati se toga, dobar rezultat u ishrani živom hranom ne može izostati. A čitav postupak prilično je jednostavan (kao i sve velike stvari) i lako u praksi izvodljiv. Treba samo nešto volje i odlučnosti.
Drugo što sam otkrio, meni nepoznato, beše tvrdnja autora da je abnormalna agresivnost u uskoj vezi sa unosom isključivo mrtve hrane u dužem periodu. Setih se Eriha Froma i Anatomije ljudske destruktivnosti u kojoj autor eksplicitno tvrdi da hrana i tzv. maligna agresivnost nisu ni u kakvoj vezi. Ipak, logična je tvrdnja da mrtva hrana ima nekrofilna dejstva na čoveka, a samim tim i ekstremno destruktivna, jer takva osoba nema u sebi svest o vrednosti života. Priznajem da mi je ova tvrdnja bliža.
Treće po redu veliko otkriće u knjizi beše informacija da je savremena tehnologija uspela nemoguće: da proizvede žive biljne enzime. To se dogodilo još 1995! Mnogi svetski priznati nutricionisti verovali su da se enzimi nikada ne mogu proizvesti i da se do ovih dragocenih i životno važnih supstanci može doći samo korišćenjem živog voća i povrća, odnosno živih biljaka. Ako je ova informacija tačna, a nema razloga za sumnju, onda je to jedno od najvećih otkrića 20. stoleća!
Danas možete kupiti žive biljne enzime, uzeti kapsulu pre unošenja kuvane hrane u organizam i uživati u njoj bez loših posledica po zdravlje! Zvuči neverovatno, zar ne? Nažalost ovo dostignuće mogu koristiti samo zdrave osobe, dok oni sa hroničnim bolestima, ako žele izlečenje, neophodno je potrebno držati se stoprocentno žive hrane i strogo paziti na pravilno kombinovanje. Samo tako može se doći do izlečenja (ne zalečenja hemijskim lekovima sto je najviše što zvanična, državna medicina može postići). Proces je dug i naporan, ali se svakako isplati, jer je to, praktično, jedino pravo rešenje.
Lično, ne znam da li bih koristio enzime u kapsulama. Ipak više verujem biljkama, iako se i dan –danas dogodi (doduše retko) da uzmem ponešto i od gurmanske, termički obrađene hrane.
Kako sam odmicao kraju knjige (320 stranica) čekala su me sve veća iznenađenja, tako da sam sve vreme čitanja držao usta otvorena od iznenađenja.Kraj knjige je pravi horor za normalnog i zdravog čoveka, a reč je o načinu proizvodnje hrane danas u Sjedinjenim Državama, a samim tim i širom sveta. O ovome sledi poseban članak…
Dakle, osnovna, i može se reći, revolucionarna ideja ove knjige jeste temeljito i svakodnevno čišćenje otpadnih materija, izumrlih čelija i unesenih otrova u organizam, voćem. Tada se može uživati i u šniclama i kotletima, jer će sutradan štetne posledice i otrove voće efikasno izbaciti iz organizma. Ovde se ne radi ni o kakvoj dijeti, već o načinu života i racionalnog i promišljenog unosa namirnica koje će, pravilnim kombinovanjem, omogućiti da sasvim ispravno funkcioniše, i da se nivo zdravlja poboljšava a ne pogoršava. To je, svakako, krupna stvar i veliko otkriće koje je veoma sugestivno prezentovano. Autor priznaje da je ljubitelj gurmanske, kuvane hrane, ali je toliko posvećen zdravlju da je svojim velikim darom, pronicljivošću i upornošću uspeo da otkrije formulu, kako jesti bez ograničenja, uživati u jelu, a opet ostati zdrav i bez suvišnih kilograma.
Može izgledati kao vešta obmana, ali svi oni koji su upućeni u materiju, videće odmah da se radi o dubokom poznavanju cinjenica o ishrani, kao i poznavanja fiziologije i načina na koji funkcioniše ljudski organizam. Autor je i sam imao velikih problema sa zdravljem, prvo sa želucem, a zatim kao učesnik vijetnamskog rata bio je otrovan jednim od najrazornijh otrova imenom dioksin koji je korišćen u tom ratu.
Bez dosledne upotrebe žive hrane, izvesno je da, kao i svi njegovi ratni drugovi danas već u relativno poznim godinama, ne bi ni bio medju živima. A ne samo da je živ već je i zdrav. Volja i upornost čine čuda i pomeraju brda, davno je rečeno.
Svakako, nema knjige bez ijedne zablude ili fiks-ideje, pa je tako i sa ovom. Ono što sam primetio kao netačno, kako izgleda, jeste autorova tvrdnja da je svo voće alkalno, čak i ono, evidentno kiselo, poput grejprfuta i limuna npr. I da se i takvo u organizmu pretvara u alkalno i ne šteti organizmu. Znam pouzdano, da neki svetski priznati nutricionisti tvrde da svo voće nije bazno, odnosno alkalno, već je samo to slučaj sa slatkim. O ovome treba voditi računa prilikom upotrebe voća.
Sve drugo sto sam pročitao u ovoj jedinstvenoj knjizi, nadmašilo je moja očekivanja i snažno potvrdilo neka saznanja u koja sam godinama verovao. Ono što je posebno fascinantno jeste bezkompromisnost autora i težnja da se otkrije sve sto se tiče pravilnog funkcionisanja organizma i ishrane koja je od presudnog značaja po zdravlje. Iako nije lekar po zanimanju njegovo poznavanje fiziologije i anatomije, jeste na veoma visokom nivou, daleko od bilo kakve prosečnosti. A glavni kvalitet, čini se, je njegovo poštenje istraživača bez i najmanje težnje za profitom kao nekim prioritetom (iako je, nesumnjivo, dobro zaradio od svojih knjiga, osam do danas ako se ne varam). Iskren i pošten odnos prema zanimanju istraživača, jeste najveća vrlina danas u vremenu sveopšte korumpiranosti i erozije morala On je jedan od onih retkih koji je posvećen zdravlju za dobrobit čovečanstva. Nema sumnje u to. Uz to je i hrabar i bezkompromisan, i ne ustručava se da dirne u roj stršljenova, iznoseći sve detalje o tome kako funkcioniše danas proizvodnja hrane u Sjedinjenim Državama, i o tome da moćne korporacije svesno rade na uništavanju covecanstva samo iz niskih pobuda uvećanja profita. O ovome će biti detaljno više reči u nekom od narednih članaka.